Dok se fasciniramo raznim četbotovima i aplikacijama za generisanje slika, lako je zaboraviti da je veštačka inteligencija tehnologija u začetku, koja tek treba da pokaže svoje prave mogućnosti. Iako se svakim danom unapređuje i postaje sve veći deo naših života, još uvek nismo dostigli tačku kada možemo da kažemo: “e, ovo je bila revolucija koju smo čekali”. Naravno, ne postoji samo jedna takva tačka, ali jedna od najprimetnijih će nesumnjivo biti momenat kada se AI u punom kapacitetu nađe u našim automobilima, odnosno kada promeni način na koji vozimo.
Kako će taj momenat izgledati i šta je to što će veštačka inteligencija doneti je upravo ono čime se bavimo u ovom tekstu, pa, hajde da počnemo od onoga što je mnogima prva asocijacija – autonomna vožnja.
Šta je autonomna vožnja i koji nivoi postoje
Pod terminom “autonomna vožnja” smatramo sposobnost automobila da se kreće samostalno, bez ikakvih ograničenja ili potrebe za ljudskom intervencijom. Međutim, kako je u pitanju termin koji su proizvođači olako upotrebljavali, bilo je neophodno da se zakoni i pravilnici razvijaju uporedo sa tehnologijom, odnosno da se uspostave standardi kojima definišemo različite nivoe autonomije. Postoji šest nivoa.
Nivo 0: Odsustvo bilo kakve aktivne pomoći u vožnji
Iako sve manje i manje prisutan, nivo 0 postoji. U pitanju su automobili koji sve aspekte vožnje prepuštaju vozaču. Ovakvo vozilo može koristiti različite vizuelne i zvučne indikatore kako bi upozorilo osobu za volanom, ali je vozač taj koji donosi sve odluke.
Nivo 1: Samo jedva vrsta aktivne pomoći u vožnji
Ogroman broj vozila koja su danas na drumovima se može klasifikovati nivoom 1 autonomije. U pitanju su vozila koja nude samo jednu vrstu aktivne pomoći u vožnji, bilo da je to prisustvo prilagodljivog tempomata (ACC), mogućnost održavanja u traci ili pomoć pri parkiranju.
Nivo 2: Aktivna pomoć u kontrolisanju i brzini kretanja vozila
Veliki broj novih vozila poseduje mogućnost autonomne vožnje nivoa 2, a upravo je ovo nivo kojem pripada Autopilot sistem kompanije Tesla. U pitanju je kombinacija prilagodljivog tempomata i aktivnog održavanja u traci. Drugim rečima, autonomija nivoa 2 nudi pomoć u kontrolisanju, kao i u brzini kretanja vozila.
Nivo 3: Autonomna vožnja pod određenim uslovima
Kod prethodnih nivoa obaveza vozača je bila da sve vreme nadgleda rad automatizovanih sistema i u svakom momentu bude spreman da preuzme kontrolu. Međutim, nivo 3 ide korak dalje.
Ovo je nivo od kojeg, kada uslovi to dozvoljavaju, osoba za volanom u praksi više nije vozač. Automobil je taj koji sam vozi, odnosno preuzima svu odgovornost i sve aspekte vožnje na sebe – od ubrzavanja, koćenja, održavanja u traci, pa sve do promene traka.
Iako nivo 3 dozvoljava autonomnu vožnju kada je to moguće, on se razlikuje od viših nivoa po tome što će u nekom momentu ipak zatražiti od vozača da preuzme kontrolu nad vozilom.
Nivo 4: Uvertira u potpuno autonomna vozila
Nivo 4 je ono najbolje što danas postoji. Razlika između 3. i 4. nivoa je velika, jer autonomna vožnja nivoa 4 ne zahteva od ljudskog vozača da preuzme kontrolu tokom vožnje, kao ni da iko bude prisutan u vozilu.
Međutim, ovo ne podrazumeva autonomnu vožnju u svim slučajevima. Zapravo, autonomija nivoa 4 je dostupna samo pod određenim uslovima, što može biti ruta koju je proizvođač unapred podesio, kao i geografsko područje na kojem će autonomna vožnja biti moguća. Na primer, samovozeći taksiji Cruise su 2022. godine dobili dozvolu da pružaju usluge na teritoriji San Franciska.
Osoba može sedeti za volanom (ako ga uopšte ima), ali ona nema nikakvu kontrolu nad vozilom. Moguće je čak i da pedale nisu prisutne na vozilima ovog nivoa autonomije.
Nivo 5: Autonomna vožnja u svim uslovima
Vrhunac autonomne vožnje je autonomija nivoa 5. U pitanju je sistem koji u potpunosti uklanja ljudskog vozača u svim uslovima i može da se kreće bilo gde na planeti.
Vozilo koje će nuditi ovaj nivo autonomne vožnje neće imati volan, menjač i pedale. Zapravo, možda uopšte neće ličiti na tradicionalni automobil.
Bezbednija vožnja
Nažalost, još uvek je teško reći kada ćemo dostići autonomnu vožnju nivoa 5, ali je jasno da veštačka inteligencija već danas čini puteve bezbednijim kroz funkcije kao što su automatsko kočenje ili upozorenje prilikom napuštanja trake. Naravno, kako vreme odmiče, sistemi će postati sve sofisticiraniji, a efekti sve primetniji.
Ne samo da će automobili u budućnosti međusobno komunicirati, već će sistemi koji ih budu pokretali kombinovati različite senzore, kamere i algoritme kako bi eliminisali mogućnost ljudske greške, glavnog uzročnika nesreća u saobraćaju.
Komunikacija između automobila nije bitna samo zbog bezbednosti, već i zbog načina na koji će se saobraćaj u eri veštačke inteligencije odvijati. Vizionari u industriji zamišljaju da će vozilo na čelu moći da “obavesti” čitavu kolonu da se sprema da zakoči, a isto tako i da joj saopšti da kreće, te nije teško zamisliti budućnost u kojoj je saobraćaj sinhronizovan.
Ukoliko se u čitavu priču uključe pametni gradovi, odnosno implementacija veštačke inteligencije u sistemima za upravljanje saobraćajem, saobraćajni znaci i semafori bi postali dinamični, a gužve u saobraćaju stvar prošlosti.
U takvim uslovima, i potraga za parking mestom bi bila eliminisana, jer bi vozilo u svakom momentu znalo gde postoji slobodan parking i moglo da ga unapred rezerviše.
Put nije bez prepreka
Naravno, ideja o saobraćaju pod kontrolom veštačke inteligencije nije put bez prepreka. Čak i da tehnologija dosegne potreban nivo, proces će, između usvajanja novih zakona i prihvatanja od strane vozača, biti dugotrajan. Potrebno je rešiti i brojne etičke dileme i programirati kako da AI postupa u kompleksnim situacijama, odnosno koga da zaštiti kada je nesrećni ishod neminovan.
Tu je i možda najveći problem koji se tiče masovne implementacije autonomnih vozila -gašenje velikoj broja radnih mesta. Stručnjaci predviđaju da će milioni ostati bez posla, a najteže će biti pogođeni taksisti, vozači autobusa i vozači kamiona.
