San mnogih roditelja je da njihovo dete izraste u dobro ljudsko biće, a potrebno je da sa mališanim prođu kroz mnogo toga, da bi došli do svog cilja.
“Roditeljstvo je kao slagalica od 100.000 komada koje pokušavaš da složiš dok voziš, spremaš večeru i paziš da se deca međusobno ne poubijaju”, kaže novinarka i majka dvoje dece Melinda Vener Mojer.
Ona je autorka knjige How to Raise a Good Person, gde je sakupljala svoja iskustva kao majke, ali i mišljenja sručnjaka. Ona tvrdi da postoje neke naučne metode koje mogu da pomognu da usadite deci prave vrednosti i na taj način ih usmerite da izrastu u dobre ljude.
Dajte detetu priliku da pomogne drugima
Ako uzmete da pravite kolačiće sa mališanom, sigurno će trajati duže nego da to radite sami, a usput će biti i više nereda. Međutim, grupa naučnika je sprovela istraživanje koje je predvodio profesor Joan Grusek sa Univerziteta u Torontu, i dokazali su da što roditelji više dozvoljavaju deci da im pomažu, to su mališani više žele da budu od pomoći.
Na ovaj način oni razvijaju i saosećanje prema drugima.
Postavite očekivanja i razgovarajte o njima
Mame i tate često misle da su njihova očekivanja očigledna i da dete to treba da zna. Ali, nije uvek tako, pa je pravila najbolje jasno postaviti i objasniti ih detetu rečima koje razume.
Takođe, Melinda ističe da je uvek bolje da uz neko pravilo sledi i objašnjenje, na primer: “Molim te, pokupi kocke sa poda inače će neko slučajno zgaziti na njih i povrediće se”.
Drugi način je da sastavite listu porodičnih pravila i da o tome razgovarate, kao i da date detetu priliku da iznese svoje ideje, savet je psihologa Marvina Berkovica, piše parents.ru.
Naučite dete da ne odugovlači
Mališani odugovlače jer im je dosadno, plaše se neuspeha ili im je teško to što treba da urade. Jedan od načina da pomognete detetu da ne odugovlači je da dosadan zadatak učinite zabavnijim ili mu pomognete da traje kraće. Pokušajte da neku obavezu pretvorite u igru ili veći zadatak razložite na više manjih.
Naučite ga da se kontroliše
Jedna od najvažnijih veština za dete je da ga naučite da prepoznaje svoje emocije kako bi moglo bolje da upravlja njima i da ih se ne stidi. Time što govorimo detetu “smiri se” postižemo suprotan efekat – učimo decu da je izražavanje emocija nepristojno i loše i da treba da ih kriju.
Objasnite mu da i reči mogu da zabole
Skoro sva deca prolaze kroz fazu psovanja, ali najbolje je da na psovke reagujete smireno ili čak da se pravite da ništa niste čuli. Naravno, nisu svi isti, pa kod nekih mališana to ne pomaže.
“Najgore je da vičete i grdite dete”, kaže psiholog Timoti Džej. Ako je dete malo, pokušajte prvo da shvatite odakle odjednom upotreba ružnih reći. Na primer, recite mu: “Kakva zanimljiva reč! Gde si je čuo? Znaš li šta to znači?”, a zatim mu objasnite da ne treba da je koristi.
Psiholog kaže da je najbolje da pustite dete da koristi psovku, ali da postavite jasna pravila, na primer, da može da je govori samo u svojoj sobi. Ukoliko je dete starije od šest ili sedam godina, pokušajte da mu objasnite da neke reči poput psovki mogu da uvrede druge.
Na greške reagujte empatijom
Loše ponašanje deteta je najčešće praćeno i izlivom emocija – na primer, dete udari drugo dete jer je ljuto – pa je najbolje prvo prihvatiti emocije. To pomaže mališanu da se smiri i da vas sluša dok govorite.
Bolje je da kod deteta ne izazivate osećaj krivice jer ga verovatno već ima, već da razgovarate o tome zašto se ponašao na određen način, kako bi drugačije sledeći put, kako može da se popravi situacija.
Pustite ga da oseti neuspeh
Svi žele da zaštite svoju decu od neuspeha, ali prezaštićenost je loša za mališane – usporava njihov razvoj, loše utiče na njihovo samopouzdanje. Zato je važno da pustite dete da pravi greške i doživi i neuspehe jer su to sve korisna životna iskustva.
