Uopšteno govoreći, preporuke za skrining poremećaja mentalnog zdravlja zasnovane su na istraživanju koje pokazuje da mladi obično ne traže pomoć samostalno i da roditelji i nastavnici nisu uvek vešti da pravilno identifikuju probleme ili znaju kako da reaguju, kako prenosi Medikal Ekspres.
Radna grupa za preventivne usluge SAD, nezavisna komisija stručnjaka za primarnu negu i prevenciju, izdala je konačnu preporuku oktobra 2022, objavljenu u časopisu JAMA , u kojoj se navodi da sva deca i adolescenti između 8 i 18 godina treba da budu testirani na anksioznost, bez obzira da li imaju simptome. Preporuka sledi sistematski pregled koji je procenio potencijalne štete i koristi skrininga.
Anksioznost je najčešći problem mentalnog zdravlja koji pogađa decu i adolescente. Epidemiološke studije pokazuju da 7,1% dece ima dijagnozu anksioznih poremećaja . Međutim, studije takođe procenjuju da se više od 10% do 21% dece i adolescenata bori sa anksioznim poremećajem, a čak 30% dece doživljava umerenu anksioznost koja ometa njihovo svakodnevno funkcionisanje u nekom trenutku u njihovom životu.
Anksioznost je ono što se zove internalizujuća osobina, što znači da simptomi možda neće biti vidljivi onima oko osobe. Ovo čini tačnu identifikaciju izazovnijom, iako je svakako moguća. Zbog toga psiholozi preporučuju uključivanje deteta u proces skrininga koliko je to moguće na osnovu uzrasta i razvoja. Među mladima koji se zapravo leče od problema mentalnog zdravlja, skoro dve trećine dobija te usluge u školi, što čini školsko skrining logičnom praksom.
Ovo nam govori da mnoga deca doživljavaju anksioznost na nivou koji ometa njihovo svakodnevno funkcionisanje, čak i ako im nikada nije zvanično dijagnostifikovana. Anksiozni poremećaji će se najverovatnije prvi put pojaviti tokom godina osnovne škole. A tipično doba početka anksioznosti je među najranijim dijagnozama mentalnog zdravlja u detinjstvu. Panel je takođe ukazao na nedostatak tačnih instrumenata za skrining na raspolaganju za otkrivanje anksioznosti među mlađom decom; kao rezultat toga, zaključeno je da nema dovoljno dokaza da se preporuči skrining dece uzrasta 7 godina ili mlađe.
Anksiozni poremećaji mogu opstati u odraslom dobu, posebno oni poremećaji sa ranim početkom i oni koji se ne leče. Pojedinci koji doživljavaju anksioznost u detinjstvu imaju veću verovatnoću da će se suočiti sa njom i u odraslom dobu, zajedno sa drugim poremećajima mentalnog zdravlja kao što su depresija i sveukupno smanjen kvalitet života.
Uopšteno govoreći, lakše je precizno identifikovati anksioznost kada su simptomi deteta ponašanja, kao što je odbijanje da ide u školu ili izbegavanje društvenih situacija. Dok je radna grupa preporučila da se skrining odvija u ustanovama primarne zdravstvene zaštite — kao što je ordinacija pedijatra — istraživačka literatura takođe podržava skrining u školi za probleme mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost.
Na sreću, u protekle tri decenije, napravljen je značajan napredak u alatima za skrining mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost. Strategije zasnovane na dokazima za identifikaciju anksioznosti kod dece i adolescenata su usredsređene na prikupljanje zapažanja iz više perspektiva, uključujući dete, roditelja i nastavnika, kako bi se pružila potpuna slika o funkcionisanju deteta u školi, kod kuće i u zajednici.
