Deca imaju različite reakcije na neželjene događaje u svom okruženju, a u vreme stresa i krize, okreću se posmatranju ponašanja i emocija odraslih koji ih okružuju, kako bi naučili način da upravljaju sa svojim.
Na način na koji će da iskažu svoje emocije utiče i kultura kojoj pripadaju, s obzirom da u nekima, na primer, nije prikladno pokazivati jake emocije poput glasnog plača, dok je u drugima to široko prihvaćeno. Tako da neki znaci nevolje možda nisu tako očigledni i mogu da prođu neopaženo.
Upravo zbog toga što različita deca različito reaguju, Unicef Parenting je napravio listu nekih od znakova stresa koje vaša deca mogu da pokažu, na način koji je prikladan za njihov uzrast.
Uobičajene reakcije na stres kod dece
Mnoge od reakcija traju samo kratko vreme i normalno su ponašanje u kontaktu sa stresnim događajem. Međutim, ukoliko traju duži vremenski period, detetu će možda biti potrebna podrška specijaliste.
Deca u dobi od rođenja do treće godine znakove stresa pokazuju tako što duže negoduju oko nečeg, nego što je to uobičajeno za njih. Često znaju da se vrate na ranija (mlađa) ponašanja, da promene obrazac spavanja i ishrane, mnogo su više razdražljiva, povećana im je hiperaktivnost, više se boje stvari, zahtevnija su i češće plaču.
U uzrastu od četiri do šest godina, pored toga što se više pribijaju uz odrasle kojima veruju, takođe se kao i mlađa deca vraćaju na ranija ponašanja, menjaju obrazac spavanja i ishrane i više su razdražljiva. U ovom periodu, takođe mogu da pokažu znake lošije koncentracije, da postanu neaktivna ili hiperaktivna, da prestanu da se igraju ili da pričaju, vidno su ankcioznija ili zabrinutija i mogu da preuzmu ponašanje odraslih koji ih okružuju.
Od sedme do 12 godine dete pod stresom može da postane povučeno ili agresivano, da iskazuje nemir, nedostatak pamćenja i koncentracije. Može čak da pokaže i fizičke, odnosno psihosomatske simptome, često da govori o događaju koja se ponavlja, da oseća samokrivicu. U tinejžerskim godinama od 13 do 17 godine stres pokazuje kroz intezivnu tugu, preteranu brigu za druge, osećaj krivice i srama. Dete u tom uzrastu će često da prkosi autoritetu ili da preuzimva povećan rizik, pa i da se ponaša samodestruktivno. Ćesto iskazuju i osećaj beznadežnosti.
Bez ozbira na starosnu grupu, sva deca mogu da imaju i fizičke reakcije na stres, koje takođe mogu da budu i znaci fizičke bolesti, zbog čega je obavezno odvesti dete kod lekara. Ako dete pokazuje umor, stežanje grudi, kratkoću daha, ima suva usta ili slabe mišiće, oseća bol u stomaku, vrtoglavicu, drhtanje, glavobolje ili opšte bolove, koji se javljaju većinu vremena, vrlo je moguće da se nosi sa veoma ozbiljnom stresnom reakcijom.
Ako je dete tokom dužeg vremenskog perioda povučeno ili veoma tiho, malo se kreće ili je bez pokreta, ako se sakriva i kloni od drugih, ne reaguje i ne govori, ako vidite ekstremnu i stalnu zabrinutost, to su sve znakovi da mu je potrebna specijalistička podrška. Fizički simptomi koji prate ovo stanje su drhtanje, glavobolja, gubitak apetita i bolovi. Dete iskazuje agresiju, pokušava da povredi druge, zbunjeno je ili dezorijentisano.
Provera emocija
Trebalo bi redovno da proveravate kako se vaše dete oseća. “Provera emocija” znači da pitate dete „kako je“ na direktan ili indirektan način, a jedan od metoda je da ga zamolite da nacrta neku sliku i da vam kaže više o tome šta je nacrtalo (recimo, zašto su koristili određenu boju). Ovakav pristup može da pomogne nekoj deci da razgovaraju o tome kako se osećaju, dok je drugima dovoljno samo da pokažu sliku bez razgovora. Svakako treba pustiti dete da odluči.
Aktivnosti za smanjenje stresa
Postoje i aktivnosti koje mogu da smanje stres kod dece i paralelno pruže pozitivnu strategiju kada da se suoče sa njim. Ove aktivnosti su takođe korisne i za roditelje, tako da možete da ih praktikujete zajedno.
Disanje iz stomaka
Često kada smo pod stresom, naše disanje postaje plitko, visoko u grudima i zaboravlimo da dišemo duboko u stomak. Abdominalno disanje je veoma smirujuće i pomaže nam da uvučemo kiseonik duboko u pluća. Jednostavno stavite ruku na stomak, duboko udahnite na nos brojeći do pet i pet sekundi izdišite kroz usta.
“Moje posebno mesto”
Ponekad svet oko nas može da bude previše stresan za decu, ali ako odvoje trenutak da zamisle kako su negde drugde, smireni, lako mogu da umanje stres koji osećaju.
Objasnite im da sednu ili legnu u udoban položaj, zatvore oči i opuste se. Nekoliko puta neka duboko udahnu kroz nos i u stomak, izdahnu na usta, polako i tiho. Za to vreme neka prate priču u svom umu, recimo da zamisle mesto gde se osećaju srećno i mirno. Recimo, da zamisle da su na peščanoj plaži gde je sve tiho, gde sunce polako izlazi i mogu da osete toplotu po sebi, pesak ispod bosih nogu i lagani povetarac. Mesto gde je bezbedno i gde mogu da se opuste i vrate, koje je uvek tu u njihovom srcu i koje mogu da posete kad god požele.
Kada se smire, lagano neka počnu da mrdaju prstima, da duboko udahnu i istegnu, i kada su spremni, da otvore oči.0
Pisanje pisma
Ako vaše dete ne može da vidi i provede vreme sa nekim prijateljima ili članovima porodice koji im nedostaju, pisanje pisma može da mu pomogne da uspostavi vezu sa tom osobom čak i ako ona nije prisutna. Jednostavno zamolite dete da napiše pismo ili da nacrta sliku za voljenu osobu koju dugo nije videlo, da napiše šta bi volelo da joj kaže da je danas tu sa vama, kao i šta voli kod nje i koja uspomena mu izaziva osmeh.
