Kada osoba ima povišenu anksioznost najveća želja joj je da ona nestane. Stanje povišene anksioznosti je neprijatno, prate ga lupanje srca, ubrzano i nepravilno disanje, osećaj stezanja u grudima, neretko mučnine, glavobolje. Povišena i konstantna anksioznost je simptom anksioznih poremećaja (npr. paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja). Dugotrajno postojanje povišene anksioznosti stvara kod osobe dodatne negativne emocije, zapravo ona može biti besna, anksiozna, deprimirana povodom svoje anksioznosti. Sve ove dodatne emocije zapravo produbljuju problem sa povišenom anksioznošću i osoba uporno nastavlja da se bori protiv nje na pogrešan način.
Želim da ovo grozno osećanje prestane!
Klijenti često izgovaraju ovu rečenicu ili im misao ovog sadržaja često prolazi kroz glavu kada se anksioznost ponovo javi. Ipak, anksioznost neće prestati ukoliko je posmatrate na negativan način i pridajete joj previše pažnje i značaja. Najčešće, povišena anksioznost opstaje jer je osoba dodatno uznemirena povodom uverenja da ukoliko anksiozno stanje potraje može doći do gubitka kontrole, da će to prerasti u neki ozbiljniji poremećaj odnosno “ludilo”.
Istina je da anksioznost ma koliko jaka, pa čak i ukoliko dostigne nivo panike ima svoj tok ˗ početak , vrhunac i završetak. Stanje anksioznosti je prolazno ipak njega održava preterana pažnja i značaj koja se pridaje simptomima anksioznosti. Osoba koja ima strah od svoje anksioznosti ili je besna, deprimirana povodom nje zapravo održava, “hrani” svoju anksioznost. Misli tipa: “Ja ne mogu ovo da podnesem”, “Ovo nikada neće proći”, “Šta ako poludim”, “Mrzim ovo osećanje”, održavaju anksiozno stanje te se ono produžava a simptomi pojačavaju. Kako osoba ima uverenje da je anksioznost opasna i da ako postane jača može dovesti do gubitka kontrole ona je stalno posmatra želeći da je kontroliše, kako to ne uspeva ona postaje uplašena, besna ili deprimirana povodom toga a anksiozno stanje ne prestaje.
Prihvatite svoju anksioznost!
Kada kažemo klijentima da traba da prihvate svoju anksioznost, na početku nailazimo uglavnom na otpor. Logično sledi pitanje:”Kako da prihvatim nešto što je toliko neprijatno i što me ometa da normalno funksionišem?” Stanje povišene anksioznosti jeste neprijatno i čini da se osoba oseća iscrpljeno i bespomoćno ali suština je da je ovo stanje prolazno i da ne treba bežati od njega i potiskivati ga. Nemojte se plašiti stanja u kome ste, povišena aksioznost je stanje u kome se osoba našla jer se nije na pravi način suočavala sa svojim životnim problemima, bežala je od suočavanja sa negativnim emocijama, izbegavala da rešava unutrašnje konflikte koji su je mučili ili još uvek to radi. Povišenu anksioznost smatrajte svojim saveznikom, svojim učiteljem.
Ipak, nije dovoljno samo reći: ”Prihvatite svoju anksioznost!” važno je naučiti kako to da uradite. Anksioznost ćete prihvatiti tako što ćete se sa njom suočiti jednostavnim posmatranjem bez interpretacije. Dakle, posmatraćete senzacije koje se u vama odigraviju bez ikakvog suda o njima, bez ikakvog dodatnog zaključivanja, pustite svoju anksioznost da neometano postoji u vama i pratite njen tok.
Izvor: vas psiholog
