Neke stvari možete da proverite sami, ali korisno je i detaljnije proveriti auto u servisu, piše sajt Polovni automobili.
Sezona letnjih odmora je počela. Ukoliko se spremate na duži put (na more), bolje da potrošite novac pre puta kako biste se uverili da je auto ispravan, nego da plaćate šlep službu i „ko zna kakve“ majstore u Grčkoj, Bugarskoj ili CG. Takva „ušteda“ se definitivno ne isplati.
Zato sami ili u nekom servisu uradite ili proverite sledeće, a tu su i drugi saveti:
1) Najmanje dve nedelje pre polaska na put proverite auto!
Ne čekajte poslednji dan pred put, zato što je tada već kasno za većinu eventualnih problema.
2) Pritisak u gumama. On ne bi smeo da bude ni prenizak, a ni previsok. Proverite uputstvo proizvođača.
Podsećamo da se preporučuje da se pritisak u gumama poveća kada je auto opterećen. Mnogi vozači uopšte ne znaju za ovu stavku.
Suviše nizak pritisak u gumama ima razne negativne efekte, od povećane potrošnje goriva, preko ubrzanog habanja guma, lošijeg kočenja i ponašanja u krivinama ili pri oštrim manevrima, do gubitka kontrole pri izbegavanju iznenadnih prepreka. Sve navedeno je veoma bitno jer utiče na bezbednost vožnje, kao i na potrošnju goriva.
3) Proverite pritisak u rezervnoj gumi!
Džaba vam rezervna guma, ako je neupotrebljiva zbog toga što je izduvana.
Nije važno da li je rezervna guma punih dimenzija ili tzv. ćopavac, odnosno rezervni točak manjih dimenzija.
Takođe proverite kada je proizvedena rezervna guma, pošto kod starijih polovnjaka može bez problema da bude stara i dvadesetak godina. Tolika starost je definitivno razlog za brigu.
4) Nemate rezervnu gumu, nego set za popravku?
Kakvu god vrstu seta za popravku probušene gume imate, na vreme detaljno pročitajte uputstvo za korišćenje kako ga ne biste čitali negde pored puta ili na samom putu, zato što je znatno veća verovatnoća da ćete nešto uraditi pogrešno.
Ovo se dešava relativno često, a zatim ostaje zvanje šlep službe, mobilnog vulkanizera ili neke druge vrste pomoći.
5) Proverite same gume.
Ne morate da idete kod vulkanizera. Izađite negde gde može da se vozi npr. 80 km/h po ograničenju i osluškujte kako se auto ponaša – trese li volan, da li ima neobičnih vibracija i slično?
Naravno, i sami vizuelno proverite gume u kakvom su stanju.
6) Brisači – pri visokim brzinama na vetrobran se lepi velika količina insekata, pa novi i dobri brisači zlata vrede.
Podsećamo da šoferku treba prati i čistiti od ostataka insekata kad god je moguće i što je detaljnije moguće, pošto kada se osuše i zapeku pod uticajem sunca, ne samo što je teže da ih uklonite, nego fizički oštete metlice (gume) brisača.
7) Rezervna tečnost za brisače – deluje banalno, ali ako pročitate tačku 6 shvatićete zašto je važno imati dovoljno tečnosti za brisače.
Zato je pametno ubaciti rezervu u prtljažnik pošto se ova tečnost prilično brzo potroši.
8) Mali servis – ukoliko je ostalo još npr. 3-4 hiljade kilometara do uobičajenog termina za zamenu ulja, definitivno se isplati da obavite mali servis pre puta na more.
Nećete mnogo uštedeti ukoliko to preskočite, a sa druge strane bićete mnogo sigurniji i sam auto će biti „zahvalniji“. Savetujemo da zamenite i filtere kabine i vazduha iako ste možda navikli da ih menjate na dve godine.
9) Ponesite rezervno motorno ulje – danas nije neobično da i noviji automobili troše zaista mnogo ulja – neki i više od pola litra na 1.000 kilometara, tako da je veoma dobra ideja da ponesete rezervnih litar ili dva ulja.
Takođe redovno tokom samog putovanja proveravajte nivo ulja. O tome možete pročitati u posebnom tekstu.
10) Svetla i signalizacija – ovo je prilično jasno.
Treba da vam rade „standardna“ svetla, duga svetla, migavci, pozicije, svetla za maglu, za rikverc….
11) Antifriz (rashladna tečnost) – proverite nivo antifriza.
Dobra ideja je da počnete ranije da pratite nivo antifriza, mada bi svaki vozač to trebalo redovno da radi redovno bez obzira da li ide na duži put ili ne. Tako ćete na vreme uočiti i najmanji problem koji tokom dužeg puta može da se zakomplikuje.
Ako postoji problem koji niste rešili – tim autom ne idite na more. Ne oslanjajte se na dolivanje tokom puta.
12) Centriranje trapa može da bude dobra investicija pred duži put sa visokim brzinama pošto će sačuvati gume od preteranog i nepravilnog habanja, a i sama vožnja će biti sigurnija i prijatnija.
13) Proverite kočnice – možete da ih proverite sami, a možete i da obavite ozbiljniju proveru na valjcima, što možete pročitati u posebnom tekstu.
14) Pomoć na putu (vrsta „osiguranja“) – o ovome se detaljno možete informisati u tekstu: Pomoć na putu – kako izabrati najbolji paket, tj. ponudu?
Paket pomoći na putu pokriva razne vrste problema koji mogu da vas zadese u Srbiji i inostranstvu, ali kao što je objašnjeno u pomenutom tekstu treba znati unapred kakvu pomoć možete da očekujete i u kojim situacijama.
15) Obavezna oprema – generalno, sve što je obavezno u Srbiji trebalo bi da bude dovoljno i preko granice. Međutim, izgleda da je protivpožarni aparat (aparat za gašenje požara) obavezan u Makedoniji, Bugarskoj i Grčkoj.
Proverite sami – svesni smo da mnogi turisti idu u ove zemlje bez aparata za gašenje požara i da nemaju nikakvih problema, ali naša obaveza je da vas obavestimo.
Dakle, treba detaljno proveriti auto pre odlaska na letovanje i ostaviti dovoljno vremena pre odlaska da bi se eventualni problemi rešili i popravili.
Zaključak:
• Probna vožnja na autoputu
• Probna vožnja u svakodnevnim uslovima
• Probna vožnja na putu sa slabim saobraćajem gde izbacite menjač iz brzine i osluškujete – kako biste “uhvatili” neprirodne zvukove koji mogu da ukazuju na neki problem
• Preventivni pregled u servisu
Napomena: ne štedite auto tokom probnih vožnji. Ako nešto treba da „crkne“, bolje da „crkne“ ovde nego u Grčkoj, Bugarskoj ili Crnoj Gori.
U svakom slučaju, pre dužeg puta, naročito u neku drugu zemlju, potrudite se da auto bude potpuno ispravan. Zato što i manji kvar u inostranstvu može da vas košta papreno, ali zaista papreno, naročito ako se u računicu ubace šlep služba, gubitak vremena zbog nabavke delova, transporta saputnika, čekanje na popravku… I tako ode ceo odmor vremenski, a da ne pominjemo finansijski.
