Vaše inače poslušno dete je odjednom počelo da vam odgovara na sve drsko, a ponekad vas čak i uvredi? Niste jedini, mnogi roditelji sa svojim mališanima prolaze kroz tu fazu.
Edukator za roditelje Šeron Silver kaže da se većina majki i očeva na prva dečja odgovaranja nađe u situaciji da ne zna kako da odreaguje, budu zbunjeni, a onda se vode time “neće meni dete tako”, pa onda počnu da uzvraćaju istom merom. Međutim, to nije baš najbolje rešenje jer se ulazi u začarani krug nepoštovanja sa jedne i sa druge strane, ističe ona.
“Prvo, dopustite mi da kažem da ja čvrsto verujem kako roditelji ne bi smeli i ne treba da trpe nepoštovanje i emocionalne grubosti od strane svog deteta, ma koliko i zbog čega god ono bilo ljuto. U trenutku kada dete prkosno ili grubo odgovori, roditelj oseća kao da postoje samo dve stvari koje može da uradi – ili da trpi ili da kazni dete. Ali ni jedan ni drugi način nisu dobri i neće rešiti problem. Postoji drugi način da se zaustavi nepristojno, grubo i uvredljivo ponašanje, a da dete pritom nešto dobro i nauči”, tvrdi edukatorka Silver.
Ona ističe da je ponašanje u kojem dete ispoljava nepoštovanje prema roditelju samo oblik komunikacije, a da su nepristojne reči izraz osećanja koje dete ne zna da ispolji na drugi način.
“Prvo morate da shvatite sledeće – dete često nije do kraja svesno odakle dolaze sva te siline emocije koje ga obuzimaju. Ljutnja je za njih jednaka misterija kao i vama. Oni se tih novih emocija često plaše, a svojim vikanjem teraju taj strah. Ali, to je ujedno i njihov vapaj za pomoć. Vapaj koji kaže: ‘Ne znam kako da se nosim sa tim, molim vas, pomozite mi!’.
Intenzivna osećanja su sastavni deo procesa odrastanja, a ako će oni te svoje emocije morati da ‘gutaju’ do tačke lomljenja, kasnije neće znati nikako drugačije ni da ih ispolje, i među decom i roditeljima će nastati nepremostiv emocionalni rat. To je zamka koja u vaspitanju može biti kobna za kasniji kvalitetan odnos i, najviše, kvalitetan karakter deteta, budućeg čoveka”.
Edukator za roditelje na slikovit način objašnjava šta treba da uradite kako biste prekinuli ovakvo ponašanje deteta.
“Zamislite da ste sa svojim detetom vezani jednim užetom. Kada dete povuče uže, vi ga kao roditelj samo pustite. Ne potežite dalje. Ali ostanite čvrsti tu gde jeste. Kada dete počne da odgovara, vi se samo ‘ugasite’ na trenutak.
Dete će u početku da nastavi sa svojim odgovorima, traženjima, čak i uvredama, a vi se samo isključite. Kada se dete smiri, počnite da govorite smirenim tonom. Razgovarajte sa svojim detetom. Tek kada dete svoju ljutnju počne da usmerava u prave stvari, u izvore svojih pravih frustracija, tada ste na dobrom putu da se takve stvari više ne ponavljaju”, kaže edukatorka, dodajući da to nije nimalo lak proces.
“Nije lako, pogotovo ako je dete već starije i naviklo na uzajamne frustracije. Morate da znate da proces odrastanja traje jako dugo, godinama, ponekad do kraja života, pa ako želite da živite u miru sa svojim detetom i da mu budete stub tokom njegovog odrastanja, ‘bacite uže’ i ne uzvraćajte svojoj deci istom merom. Tako će samo postati još gori i želeće da se osvete.
Omogućite deci da na miran, stabilan način shvate svoje odrastanje i izrastu u dobre ljude, one koji će se znati da se nose sa svime što će im život tek doneti”, poručuje na kraju edukator.
