Veliko bučno društvo, gde se odrasli i deca zabavljaju zajedno i gde svi rado pričaju jedni sa drugima, slika je idealnog porodičnog druženja. Takvi trenuci su veoma dirljivi – posebno u filmovima. U običnom životu ispada drugačije – ponekad u tolikoj meri da posle jednog ili dva druženja odrasli dođu do zaključka: deca i gosti su nespojivi. I to je delimično tačno – odrasli i deca imaju veoma različite potrebe i ideje o tome šta je dobar provod.
Bebe uglavnom ne vole goste i ne razumeju zašto bi neko ušao u njihov slatki mali svet, gde se osećaju tako dobro sa dvoje ili troje ljudi koje već poznaju. Pošto nisu u stanju da se dobro snalaze u onome što se dešava, one su ipak u stanju da osete stranca u kući – čak i ako je u drugoj prostoriji. A to izaziva anksioznost kod deteta, što utiče na opšte stanje.
Dete je uznemireno, slabo jede, budi se češće nego obično i može dugo da plače. Ono ne može da razume da su ti ljudi sa glasnim nepoznatim glasovima, čudnim mirisima i predmetima u rukama prijatelji i da mu se toliko raduju i donose mu poklone.
Gosti su veoma stresni za bebu, pa je bolje da u potpunosti odložite njihov dolazak. Tri meseca je idealno da se izolujete, ni manje ni više, do trenutka kada beba počne aktivnije da se interesuje za svet oko sebe i sve novo će biti zabava. Ali ni tada posete ne bi trebalo da budu preduge, jer je deci potrebna doslednost, poznat način života i naklonost prema istoj osobi. Pored toga, postoje periodi u razvoju kada dete počinje da izbegava nepoznate ljude.
Sa oko osam meseci dete je spremno da neprestano bude u majčinom naručju, osećajući strah čak i od kratkotrajne razdvojenosti. U dobi od 2-3 godine, deca počinju da se stide i da se kriju iza leđa svojih roditelja kada čuju bilo šta upućeno njima. Dolazak gostiju u oba slučaja biće muka ne samo za decu, već i za roditelje. Čak i sa 6-7 godina, dete još ne može da se zabavlja ravnopravno sa odraslima i da ceni zabavu velikog društva, pa zato traži samoću.
Karakterna osobina
Šestogodišnji Igor je sposoban, pa čak i talentovan dečak. Već godinu dana uči u muzičkoj školi, učestvuje na svim tamošnjim koncertima i takmičenjima i ne deluje nimalo stidljivo pred publikom. Ali zamoliti ga da nešto izvede, bilo šta kod kuće, pred gostima, gotovo mu je nemoguće.
Jednog dana Igor se zaključao u sobu i izašao tek kada su svi otišli, drugi put je zaspao u stolici na balkonu. Da, dešava se da uporna nesklonost komunikaciji sa strancima nije povezana sa godinama, već sa karakterom.
Deca koja su sklona samoći i mirnoj zabavi preferiraju uski krug prijatelja i rođaka. Oni imaju svoju ideju o zabavi. Takve karakterne osobine se zadržavaju tokom života, ali u odraslom dobu one, po pravilu, nisu veliki problem za osobu. Ali dete koje stalno pokušava da se uključi u društvo u zabavnim aktivnostima može biti veoma uznemireno. Pogotovo ako odrasli, smatraju izolaciju problemom, pokušavaju svim silama da ga nateraju.
„Kada sam bila mala, baka me je posebno vodila sa sobom u posete i rekla roditeljima da češće pozivamo nekoga kod nas. „On je nekako divlji“, rekla je majci, „treba da ga naviknemo na ljude. Nikada se nisam navikao na ljude – u smislu u kom je moja baka htela, ali sada uopšte ne mogu da podnesem posete ljudima. Ako dođu kod nas, malo proćaskam, a onda, navodeći posao, odem u svoju kancelariju. Dobro je što me moja žena razume i ne insistira da se zabavljam.”
Dolazak gostiju nije tako jednostavan događaj kao što se čini. A da bi poseta svima bila prijatna, odrasli imaju o čemu da razmišljaju. Tada će deca moći da podele mišljenje četvorogodišnjeg Saše, koji je uveren da su „gosti takvi ljudi. Oni su zapravo stranci, ali veoma dobri!”
Ne raspravljajte o drugima pred svojim detetom
Ako u kući ima dece, onda dolazak gostiju nije samo zabava, već i edukativni događaj. Naša deca u svemu uzimaju primer, nesvesno uče naš način komunikacije i odnos prema ljudima. Motivi za akcije, sposobnost ponašanja u različitim situacijama, spremnost na interakciju – sve ove društvene veštine se razvijaju u detinjstvu.
Vremenom će naučiti da razume razne suptilnosti odnosa i znaće šta može da kaže, a šta ne, ali za sada treba da bude spremno za razne nezgodne situacije. I, naravno, pokušajte da izbegnete razgovore o raznim sočnim detaljima iz života vaših rođaka i prijatelja. U suprotnom, slatko dete može u velikoj meri da zakomplikuje vaše buduće prijateljske odnose frazom tipa „Je l’ već piješ svoju drugu čašu… Kad završiš sa pićem, hoćeš li odmah početi da gnjaviš sve bez razlike?“
Kako će se deca odnositi prema hrani i kakve će navike u ishrani imati zavisi od nas. Dete koje se, posebno u prisustvu gostiju, podseti da je debelo biće uznemireno.
Najavite goste
Dolazak gostiju je uvek povezan sa nekom vrstom demonstracija, čak i ako je to samo prijateljska večera, a ne poseban događaj. Sa drugim ljudima se ponašamo drugačije nego kada smo sami. Ovo je jedan od zakona socijalne psihologije, a takvo ponašanje je norma. Znamo da svoje neposredne želje podredimo normama komunikacije, da spojimo svoj individualizam sa zahtevima kolektiva. I ovo treba da nauče deca. Generalno, ni vi ne morate da radite ništa posebno – oni sami postepeno uče ova jednostavna pravila.
Ni najmanja deca se ne pitaju zašto moraju da se presvuku pre dolaska gostiju, i nisu ogorčeni što baš sada moraju brzo da pospreme sobu. Već su više puta videli da se tata, koji voli da šeta po kući u iznošenim farmerkama, ponizno presvlači u pristojniju odeću. Ali i ovde može doći do ekscesa – kada se pravila ponašanja kada gosti posete dom radikalno promene, a cela poseta postane kao izložba dostignuća.
Učtivost, tačnost, sposobnost vođenja razgovora – svi ovi kvaliteti se razvijaju postepeno i stalno, od malih nogu, a praznici i dolazak gostiju su svojevrsni mali ispit za roditelje. Verovatno više ne vredi da komentarišete ili objašnjavate kako da se ponašate u situaciji kada primate goste.
Zatvorite oči pred činjenicom da dete ne zna šta da radi sa svim kašikama i viljuškama, pa čak i pred činjenicom da ne kaže „hvala“ svakom gostu. Nemojte svima da skrećete pažnju na roditeljske probleme i ne pravite svoje dete predmetom rasprave celo veče. „Pričaj mi o svojim drugarima“; „Kakve su ti ocene?“; „Pokaži mi šta si uradio“ – deca bi verovatno volela da ove fraze budu zabranjene.
