Ako dete vidi spokoj i radost kod roditelja koji ga vodi u vrtić, i samo će ući u grupu daleko rasterećenije.
Ostavljanje deteta u vrtiću je vrlo jednostavno. Evo mog iskustva:
1) Poslužite se metodom Toma Sojera i od vrtića napravite vrhunsku vrednost. U smislu da je polazak u vrtić sam po sebi najveći poklon, a najgora kazna – da se ne ide u vrtić. Može na primer i da se kaže: „Ako se ružno ponašaš – sutra nećeš ići u vrtić.”
Veliko hvala dadilji koja je već pola godine pre polaska u vrtić počela da priča Danji kako je dečje obdanište jedno vrlo posebno mesto SAMO za decu kamo odrasli ne mogu da idu i gde se devojčice i dečaci okupljaju da se druže i zajedno provode. Sa njima se nalazi samo nekoliko odraslih koji im pomažu. Zato sada Danju ujutru budimo rečima: „Budi se. Vreme je za provod.”
2) Ne treba vrtić porediti s poslom. Juče sam čula kako mama kaže ćerki: „Šta da radmo? Svako ide na svoj posao. Tvoj posao je vrtić. Ni ja ne volim da idem na posao, ali moram.”
Ne treba se čuditi ako se ova devojčica za dvadesetak godina prilikom traženja posla bude rukovodila principom „posao je ono gde ne voliš da ideš”.
3) Nemojte samo da nestanete. U smislu onoga kad roditelj samo šmugne iza vrata dok vaspitač odvlači detetovu pažnju nekom igračkom. To je kratkoročan rezultat sa dugoročnim posledicama. To podriva poverenje prema svetu i povećava zabrinutost kod deteta. Možda se uskoro neće od vas razdvajati ni preko noći pa ni do toaleta. Zato što prošli put kad se dete okrenulo vi ste bili nestali. Bolje recite: „Jas dada idem. Ljubim te. Doći ću po tebe posle spavanja.“
4) Izađite brzo. Bez šmuganja ali i bez oklevanja. Za decu su važni rituali i ona ih od gotovo svega prave. Ako je dete naviklo da plače pred grupom, ono će plakati čak i bez povoda. Zato što je to navika. Zato je bolje da i vi napravite ritual. Na primer: stigli ste, okačiš odeću i ideš da se pozdraviš sa onim velikim medom u ćošku.
5) I najvažnije: napravite od vrtića vrhunsku vrednost za samog sebe. Dete ne sluša roditelja ušima nego kao ogledalo odražava i upija svaki titraj naših živaca. Ako dete vidi spokoj i radost kod roditelja koji ga vodi u vrtić, i samo će ući u grupu daleko rasterećenije. Doprinosi i ako mu umesto „Budi dobar!” kažemo „Želim ti radostan dan!“
Izvor: Detinjarije
