Neka novija istraživanja, posebno Univerziteta Kolumbija, otkrivaju da bes ostaje zabeležen u organizmu i nakon što prođe neka svađa ili rasprava, i to u obliku povišenog krvnog pritiska. Takođe, krvni pritisak raste i prilikom “premotavanja u glavi” scena iz svađe ili sukoba. Ljutnja povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Kako onda da je prevaziđemo?
Mnogi ljudi ne prihvataju činjenicu da su ljuti, možda čak i hronično ljuti. Nije retko da od neke osobe koja svaki čas prasne čujete izjavu, “ali ja se uopšte ne ljutim…”.
Neki ljudi bes ispoljavaju otvoreno, vikanjem ili svađom, a neki skrivaju negativna osećanja. Kako možete da prepoznate da li možda imate potisnutog besa u sebi?
Evo nekoliko pokazatelja koji upućuju na zaključak da možda gajite bes a da toga i niste svesni:
– Delimično ili potpuno ste prekinuli odnose sa nekim članom familije ili bliskim prijateljem.
– Teško vam je da se opustite ili zabavite;
– Udaljili ste se od ljudi koji su vam nekada bili bliski i aktivnosti u kojima ste nekada uživali, jer vas previše nerviraju ili su “naporni”.
Ali, i prikriven bes može da se ispolji na indirektan način i to u formi konstantnog prigovaranja, zameranja, ogovaranja… Prekomerno uživanje u piću ili u hrani, takođe je čest oblik ublažavanja osećanja i borbe protiv prigušenog besa. Naravno, gušenje negativnih osećanja može da ugrozi zdravlje.
Kako da se ne razbesnimo?
Evo nekoliko praktičnih psiholoških saveta kako možemo da naučimo sebe da reagujemo mirnije. Neki od njih su trenutno primenljivi, a neki su dugoročne strategije, koje daju rezultate na duži rok:
Kad samo što nismo prasnuli…
– Duboko dišite. Bes počinje onog momenta kada se osetimo slabim.
– Brojte do deset ili ponavljajte neku opuštajuću frazu. Jednostavno i radi vekovima, ali se često zaboravlja! Ovo nam daje dodatno vreme za razmatranje i pruža mogućnost za konstruktivno rešenje.
– U situaciji koja vas ljuti, nađite bezbedno mesto. Povucite se nakratko negde dok se “bura” ne stiša.
– Neka vas humor umiri, npr. “Kako li izgledam drugim učesnicima u saobraćaju kad pravim ovakvo ljutito lice?”
– Dajte sebi oduška. Napustite “poprište” nakratko, pa mu se sveži vratite posle malo fizičke aktivnosti.
– Naglasite sve što je pozitivno! Kada se naljutite, nađite načina da to izrazite na pozitivan način. U crnom ima i belog, ne zaboravite! Ukoliko neko kasni, razmišljajte o vremenu koje ste upravo dobili samo za sebe!
Na duže staze…
– Žalbe (na nekog ili nešto) neće promeniti situaciju nabolje, umesto da gubite vreme na njih, upotrebite ga da nađete konstruktivno rešenje.
– Naučite da prepoznate šta vam aktivira bes. U trenucima smirenosti prisetite se šta vas je tačno naljutilo; opišite situaciju, zabeležite na papiru (dnevnik) kada ste bili iritirani nečim.
– Provodite više vremena napolju i krećite se. Odvojte malo vremena za “tišinu” na klupi u parku.
– Iskrena molitva pomaže da se smirimo čak i ako ne verujemo u više moći. Shvatite je svojevrsnu strategija za postizanje samokontrole.
– Meditirajte redovno. Meditacija smiruje um i stvara osećaj jedinstva. Ako osećamo jedinstvo sa svojim okruženjem, mnogo manje ćemo se ljutiti.
Preuzeto: Zdravahrana.com
