Nutricionistkinja Nada Vogt ističe da je kod emocionalnog prejedanja najvažnije rešavati uzrok, pa tek onda posledicu.
Mnogi ljudi nemaju regulisanu ishranu i dovode sebe u stanje prejedanja. Međutim, kada su tome uzrok emocije, nutricionistkinja Nada Vogt ističe da prvo potrebno baviti se upravo tim uzrokom, a onda posledicama:
– Emocionalno prejedanje nije samo ono što vidimo u filmovima, gde se osoba, kada je tužna ili iznervirana, teši hranom. Emocionalno prejedanje je i kada jedeš jer ti je dosadno, pa uzmeš da grickaš nešto, kada jedeš hranu koja je ti je pred očima i samo zato što si je ugledala ili ti je tu na dohvat ruke, a ti glad ni ne osećaš, kada sediš za kompom i radiš, a pored tebe činija “bilo čega”, za koju u jednom trenutku primetiš da je prazna… I cilj svakako nije u potpunosti obustaviti isto, jer svaka osoba na ovom svetu to ima, cilj je samo da kod onih kojima to pravi dublji problem, prorediti učestalost i obim – navodi nutricionistkinja i otkriva nekoliko koraka koji će vam pomoći da to prevaziđete:
Korak 1 – osvestiti glad, da li je senzacija u stomaku, ustima ili negde drugde u telu.
Korak 2 – svesnost i analiza – u početku će biti teško da pre nego što se dogodi primetite, ali možete da nakon svakog jedenja uradite mini analizu. Jesam li ili nisam bila gladna, šta sam osećala u trenutku, šta se nalazilo u pozadini moje želje da jedem…
Korak 3 – načini da se umirite, razonodite i opustite, a koji nisu samo jedenje. Ovde je važno da znate da je sasvim ok da nekada to bude hrana, ali nekada i ne mora, može biti nešto drugo. Može u početku da bude nešto u kombinaciji sa jelom. Šetnja i usput kupite sladoled…. Idete na druženje sa dragom osobom u restoran… A upravo ove aktivnosti razonode ili opuštanja vežbate van ovih faza sa jelom. U prevodu, ne treba kada naiđe nagon da mislite, jao daj šta ću drugo, bolje da uradim, već treba da počnete da pronalazite aktivnosti u kojima uživate i onda kada ste pod stresom, dosadno vam je, te aktivnosti vam i mogu pasti na pamet kao opcija, jer već imate rutinu i naviku primenjivanja istih.
Korak 4 – naučite da se nosite sa neprijatnim emocijama. Jer na kraju intenzitet svake oslabi i prođe.
Korak 5 – vežba vežba i vežba… Za sve je potrebna vežba tako i za ovo. Ne nestaje preko noći i samo od sebe, potrebno je da vežbate, osvešćujete, radite na tome i onda će se vremenom prorediti i biće na tom nivou da vam neće predstavljati preokupaciju.
I bonus…
Korak 6 – zavisi kako i u kojoj situaciji. Velika je razlika kada pojedete tortu, jer je istu za vas neko spremio ili ste na nekom bitnom slavlju i toga da jedete tortu samo zato što se nalazi u frižideru ili ste prošli pored poslastičarnice i istu ugledali. Birate svesno, a ne haotično.
Kada imaš problem sa emocionalnim prejedanjem, ne treba ti plan ishrane ili nova dijeta. Treba ti razvoj veština i strategija uz koje ćeš upravljati svojim emocijama, a pre svega i rad na analizi trenutnih navika, kao i emocija.
Neregulisano jedenje i uz to neodgovarajuća telesna masa su samo simptom prethodno navedenog.
Dakle, ne šta jedeš, već zašto i kako jedeš – ističe nutricionistkinja.
