Da li vam se dešava da poželite da pojedete čokoladu nakon stresnog dana na poslu? Ili da navalite na kesicu čipsa? Niste jedini! Stresni događaji aktiviraju reakcije u telu koje povezuju metabolizam i doživljaj nagrade i utehe.
Prvi strada obim struka, zar ne? Hronični stres u ljudima budi apetit koji dovodi do emocionalnog prejedanja. Ima tu i psiholoških, ali i fizioloških razloga. Kad je nivo kortizola, hormona stresa, pojačan duži period vremena, to vodi do povećanog apetita, kao i rasta telesne težine i skladištenja masti u naslagama.
Istraživači Medicinskog fakulteta “Džon Hopkins” potvrđuju da je najveći rizik od prejedanja kasno popodne i uveče. Zato je važno da svi koji su skloni ovoj navici imaju unapred isplaniran i pripremljen lagan obrok, sačinjen od zdravih namirnica. U suprotnom, navaliće na “brzu hranu”.
Ako ste ljubitelj slatkog, možete da kombinujete jabuku sa orašastim plodovima, što će vas zasititi i obezbediti neophodne nutrijente. Ako više volite slano, potrudite se da uvek imate humus i krekere, kao i tvrdo kuvana jaja.
Kad jedete, ostavite po strani sve drugo. Nemojte da se zabavljate gledanjem televizije ni čitanjem vesti na telefonu. Posvetite se isključivo hrani i jedite polako.
Kontrolišite svoje porcije. Nikad nemojte da iznesete punu činiju oraha na sto. Odvojite samo dnevnu porciju, a ostalo spremite na hladno. Na kraju, ako ste još gladni kad završite obrok, sačekajte barem pola sata. Toliko je potrebno da mozak primi “informaciju o sitosti”.
