Svakodnevna komunikacija je nekada jednostavna, a nekada malo teža. U zavisnosti od tematike, ali i onoga sa kim komunicirate, komunikacija nekada može da postane i žustra.
Proučavajući kako funkcioniše naš mozak, stručnjaci stalno pokušavaju da pronađu nove načine za svakodnevnu komunikaciju.
Međutim, određene metode, koje su vrlo uspešne, stare su stotinama godina. Tako je još Blez Paskal, filozof, matematičar i fizičar u 17. veku proučavao ljudsku prirodu.
Kada želimo da neko promeni mišljenje, obično počinjemo tako što mu ukazujemo na to gde je pogrešio. Paskal ima drugi predlog.
Evo šta je Paskal tačno rekao:
– Kada želimo nekoga da ispravimo i to sa uspehom, i da mu pokažemo da greši, prvo moramo da gledamo na stvari iz ugla koji on smatra da je važan, i taj ugao obično pokazuje njegovu istinu, i treba da mu priznamo da je u pravu, ali i da mu pokažemo stranu u kojoj greši. On je zadovoljan jer vidi da nije pogrešio, već da nije video sve moguće strane. Tako niko nije uvređen, i niko ne može da vidi sve… –
Na taj način navodimo nekog da sam istraži druge opcije, umesto da mu namećemo svoje viđenje. Da li ovaj metod i dalje važi? Artur Markman, profesor psihologije na Univerzitetu “Teksas” u Ostinu, kaže da važi.
On smatra da je ovaj pristup efektivan zato što može da učini da ljudi spuste gard. Kada odmah napadnete nekoga da nije u pravu, on vas još više ubeđuje, pokazuje se inat. Ali ako počnete tako što potvrđujete njegovu poziciju, napravili ste prvi važan korak ka potencijalno kooperativnoj diskusiji.
