Decu možete naučiti disciplini i radnim navikama na vrlo jednostavan način, samo ne treba da imate prevelika očekivanja.
Sam pojam discipline može biti škakljiva tema i za roditelje, a kamoli za decu. Važno je shvatiti pre svega da pravila pomažu detetu da se oseti sigurno, ako su postavljena na dovoljno dobar i pedagoški način. Uvođenje discipline i radnih navika ima dupli benefit: detetu pomaže da postane samostalno, a roditelju to skida jednu po jednu obavezu i olakšava celokupno roditeljstvo.
Disciplina nije kazna, disciplina je učenje. Dakle, prvo vi kao roditelj bi trebalo da shvatite da traženjem discipline od svog deteta nećete biti prestrogi. Zapravo ćete mu pomoći da se snađe u ovom svetu, jer će ono biti samostalno, odgovorno i slobodno. Slobodno? Da, baš tako.
Kada deca rade stvari da bi na primer imala dobru higijenu (pranje zuba, nameštanje kreveta), da bi vodila računa o svom zdravlju (ne jedu previše slatkiša i šećera), da bi bila uredna, da ne bi bila pod stresom (jer uče u poslednjem trenutku recimo), ona sebi otvaraju vrata slobode i radosti. I naravno, na ovaj način neće zavisiti od nekog drugog; biće samostalni, a to je jedan od važnih vidova slobode.
Objasnite im zašto rade to što rade. Deca imaju potrebu da razumeju ono što rade. Nijedno dete ne želi da bude robot koji će samo izvršavati dužnosti. Objasnite mu zbog čega su njegovi treninzi, redovno rađen domaći, lepo ponašanje, nameštanje kreveta i tako dalje korisni. Neka ono ima u vidu taj viši razlog zbog kojeg će proći kroz kratkotrajno nezadovoljstvo ili napor, ali koji će mu doneti zadovoljstvo kasnije.
Pohvalite dete. Ali zapamtite: pohvale imaju pozitivan utisak jedino ako su dobro dozirane. Dakle, ne morate za svaku sitnicu detetu govoriti kako je sjajno (jer to može imati kontra efekat: ovo može dovesi do toga da se dete počne zadovoljavati samo sitnicama). Pohvalite ga svaki put kada se potrudi. Ako na primer vidite da je dete počelo samo da namešta krevet, slobodno pohvalite njegov trud.
Postavite jasna pravila. Deci je uvek lakše da znaju šta treba da rade, nego da im stalno prigovarate o tome šta ne smeju da rade. Ta pravila ponašanja trebaju biti pre svega jasna; umesto da pretite detetu da će dobiti batine ako ne se ne smiri, recite mu “Želim da pričaš smireno i polako zbog…” i navedite razloge. Pravila bi takođe trebalo da budu konkretna (“Ostavi jaknu na čiviluk kad dođeš iz škole” umesto “Ne ostavljaj stvari svuda po sobi”).
Budite primer. Nas čuveni pesnik Duško Radović je rekao: „Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.“ Menjanje navika je svakako teži proces za roditelje. Ali, vi ste njima prvi primeri toga kako se život živi. Jednog dana će odrasti, otići, upoznati druge ljude i primere, ali vi im već sada možete postaviti dobru bazu, osnovu.
Uživajte u disciplini. Disciplina je nagrada, to je onaj “viši razlog” zbog kojeg se ponekad neprijatne stvari rade. Da biste im to objasnili, možete disciplinu (i njihove radne navike) predstaviti kao seme koje oni zasade i koje će kroz neko vreme izroditi plodom (plod će biti neka nagrada sa vaše strane, poboljšanje u sportu kojim se bave, domaći im se neće nagomilavati pa će im biti lakše itd).
Ako vidite da je vaše dete marljivo radilo, nagradite ga. Povežite disciplinu sa nekim pozitivnim stvarima i nagradama.
Važna napomena: deca nisu roboti. Nemojte očekivati da oni apsolutno iste stvari rade istim intenzitetom svakog dana. Uvek uzmite u obzir da i oni prolaze kroz razna emocionalna stanja i da ovo može uticati na njihovu volju. Podsećamo, disciplina ne treba da bude kazna, već postepeno osamostaljivanje…
Nataša Sredojević, dečiji karate trener
