Neredovna ishrana i gladovanje kojima su ljudi skloni u današnje vreme ima svoj uticaj na zdravlje. Zato stručnjaci nikako ne preporučuju iscrpljujuće dijete koje podrazumevaju puno gladovanja i malo kalorija.
Gladovanje ima posledice na čitav organizam, a evo kako deluje na ljudski mozak!
Tokom gladovanja, automatski odgovor organizma jeste da zaštiti mozak. Ovaj organ ima najviši prioritet kada je reč o “pristupu” energiji i nutrijentima. Zato je, logično, mozak poslednji koji ostaje bez hrane, a postoje čak i neki dokazi da su kratki periodi gladovanja zdravi za ovaj organ. Međutim, ako period gladovanja traje predugo, mozak biva prinuđen da metaboliše sopstvene neurone (nervne ćelije u mozgu) kako bi održao ostatak organa u životu.
U početnoj fazi gladovanja, koja se naziva i “vodeni post”, telo pretvara glikogen uskladišten u jetri i mišićima, u glukozu koju telo koristi kao energiju. Oko 24 sata nakon što je glikogen iskorišćen kao energija, telo započinje sagorevanje masti. Deo mišićnog i vezivnog tkiva takođe se koristi za obezbeđivanje osnove za važne biološke katalizatore. Zanimljivo je da motzak ne može da koristi masnoće kao energiju, te metabolizam masti u jetri počinje da proizvodi ketonska tela, koja služe mozgu kao izvor energije. Kada ta ketonska tela postanu glavni izvor energije za mozak, tada govorimo o ketozi.
Sama ketoza ne smatra se nezdravom za mozak, naprotiv, postoje neki dokazi koji sugerišu kako ketoza doprinosi stabilizaciji neurona u mozgu, iako nije u potpunosti jasno zašto se to dešava.
Oštećenje mišića i neurona
Kada se gladovanje nastavi tokom dužeg perioda, većina uskladištene masti je već iskorišćena i nedostaci vitamina i minerala postaji izraženi. Telo prelazi na jedini “metod preživljavanja” koji mu preostaje, a to je da metaboliše mišiće i vezivno tkivo, što je zapravo svojevrsni metod samouništenja. Mozak u ovoj fazi takođe ostaje bez najvažnijih nutrijenata i počinje da metaboliše neurone kako bi preživeo. Kada dođe do toga, mozak se i fizički smanjuje. Međutim, dobra vest je da se ovaj strašan efekat može poništiti, čim se gladovanje prekine.
Naučne studije su pokazale smanjen moždani volumen kod osoba sa anoreksijom koje se izgladnjuju kako bi smršale, kada mozak počinje da “jede” sopstvenu sivu masu, piše Live strong. Studija je pokazala i da su ispitanici koji su povratili telesnu težinu, polako povratili i moždani volumen.
