U septembru kada počne školska godina obično se kreće sa nekim organizovanim treninzima u okviru škole ili u nekom sportskom klubu. Za roditelje tada nastaje dilema gde upisati dete, koji sport je najbolji za njega. Postoji više kriterijuma za donošenje ove odluke, jedan od njih je i sa stanovišta fizioterapeuta kada dete ima neki od deformiteta stopala i kičme.
Danas veliki broj dece još u ranom detinjstvu ima problem sa ravnim stopalima a u predškolskom uzrastu loše držanje ili krivu kičmu. Uglavnom se deci sa deformitetima preporučuje bavljenje nekim sportom. Ukoliko je to slučaj i sa vašim detetom „pogrešan“ izbor sporta može da doprinese pogoršanju postojećeg stanja.
Plivanje je svakako sport koji se najčešće preporučuje, naročito ako pored ravnih stopala dete ima loše držanje ili kifozu, skoliozu, lordozu. Prednost fizičke aktivnosti u vodi je što ravnomerno angažuje veliki broj mišića a istovremeno ne opterećuje zglobove. Zato je plivanje odličan sport i za decu sa ravnim tabanima, X i O nogama, deformitetima kukova, za razliku od svih ostalih sportova „na suvom“ gde imamo veliko opterećenje zglobova nogu težinom tela.
Najbolje je da dete prvo prođe školu plivanja čak i kada već zna da pliva, kako bi pravilno naučilo tehnike plivanja jer nije dovoljno da samo zna da se održava na vodi. Kasnije kada želimo da dobijemo efekat korekcije deformiteta kičmenog stuba za to koristimo pre svega leđni stil koji angažuje mišiće koji će tome doprineti.
Pored plivanja i svi ostali sportovi u vodi su dobar izbor za decu sa ravnim tabanima i deformitetima kičme kao i za svu decu u fazi intezivnog rasta i razvoja. Ukoliko detetu bazen nije dostupan ili iz nekog razloga ne može na plivanje a ima problem sa stopalima nikako ne treba birati sportove koji zahtevaju hodanje na prstima (gimnastika, ritmička gimnastika, balet), jer upravo ta aktivnost doprinosi spuštanju svodova. Za njih su previše teški sportovi gde treba da se dugo ili brzo trči (atletika, fudbal) jer se brzo zamaraju i bole ih noge. Biće uspešniji na klizanju ili hokeju dok će mišići nogu biti bolje razvijeni. Ako dete već ima ravne tabane preveliko angažovanje i opterećenje mišića stopala samo će dovesti do pogoršanja i dete će izgubiti motivaciju da trenira jer ne može da bude uspešno u tom sportu.
Ukoliko dete ima neki od deformiteta kičmenog stuba treba voditi računa o položaju koji je dominantan u tom sportu. Za decu sa kifozom košarka ili rukomet nisu dobar izbor jer se puno vremena provodi u povijenom položaju što nije slučaj sa odbojkom, mačevanjem, borilačkim veštinama. Kada dete ima skoliozu (krivljenje kičme na jednu stranu) nije dobro da se bavi sportom koji forsira jednu stranu tela (rukomet, košarka, tenis) jer će se i dalje razvijati jedna strana na račun druge što može da dovede do pogoršanja deformiteta. Deca sa naglašenom lordozom ne bi trebalo da idu na sportove koji takav stav potenciraju (gimnastika, ritmička gimnastika). I u ovom slučaju najbolje da ide na plivanje ili sport koji ravnomerno angažuje sve mišiće što je slučaj sa većinom borilačkih veština.
Pored interesovanja deteta i deformiteta koje ima, pri izboru sporta treba uzeti u obzir detetov uzrast i njegove fizičke predispozicije. Pogrešan sport u pogrešno vreme može da ima negativan uticaj na pravilan rast i razvoj deteta.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
