U relativno malom istraživanju, naučnici sa Murdok dečijeg istraživačkog Instituta davali su grupi od tridesetoro dece koja su alergična na kikiriki malu dozu kikiriki proteina sa probiotikom tokom 18 meseci. Zadivljujuće je to što je više od 80 odsto dece koja su bila deo tog istraživanja, razvilo otpornost prema alergiji i postalo tolerantno na konzumiranje kikirikija.
Sofija Magnuson pati od nekoliko, takozvanih, kontaktnih alergija. Još kao maloj devojčici otkrivena joj je alergija na kikiriki. Njena majka kaže da im je to u mnogome otežalo život.
“Zbog nekih od alergija, nakon što samo dodirne travu, polen ili životinje, pojave se joj osipi po koži i počne da krvari. Ako odemo na rođendan nečiji, moram precizno da se raspitam od čega je napravljena torta, kako bih ja napravila sličnu, da se ne oseća izostavljeno”, kaže Kristina Magnuson, majka devojčice.
Ovakve priče, poslednjih deset godina gotovo su udvostručne. A, danas britanski naučnici savetuju potpuno suprotnu praksu od dosadašnje. Prema novim istraživanjima, alergije, poput one na kikiriki, mogu se izbeći ukolko se bebama daje kikiriki tokom prvih 11 meseci.
“Kod dece koja ispoljavaju rane simptome alergija na hranu, kao što su recimo alergije na jaja ili mleko, prvo ih testiramo na kikiriki. Ako je test normalan, zamolimo ih da uzimaju redovno kikiriki”, kaže profesor Gideon Lak, vođa istraživačkog tima.
Posledice alergija mogu biti itekako ozbiljne. Od teškoća u disanju, preko oticanja jezika, lica i stomaka, do smrti u najozbiljnijim slučajevima. Kada je o Sofiji reč, od početka studije, njen život se poboljšao, a nije razvila nove alergije. Zabog ovog uspeha, britanski istraživači, sada će početi da istražuju i ialergije na jaja, mleko i susam. Namirnice, koje se danas, makar u tragovima, nalaze u većini prehrambenih proizvoda.
Preuzeto: Yumama.com
