Tokom poslednje decenije, Severna Koreja se aktivno digitalizuje. Kompjuterska oprema, intranet, pa i čak internet polako postaju široko rasprostranjeni u ovoj zatvorenoj zemlji. Međutim, sve ovo se dešava uz strog nadzor države, uz niz ograničenja i pravila koja se moraju poštovati.
Najbolji primer toga jeste da je pristup internetu moguć samo uz posebno odobrenje i pod nadzorom posmatrača, a spisak sajtova koje je moguće posetiti je strogo ograničen. Stanovnici zemlje ne smeju znati ništa o životu u inostranstvu osim onoga što kažu zvanični izvori.
Kako je Severna Koreja najzatvorenija zemlja na svetu, skoro je nemoguće dobiti tačnu i jasnu sliku o tome kako u njoj živi 26 miliona ljudi. Sve informacije o životu u Severnoj Koreji zasnovane su na pričama izbeglica i turista koji su je posetili.
Prema različitim izvorima, samo nekoliko hiljada privilegovanih članova društva ima slobodan pristup internetu, kao i mogućnost povezivanja svojih telefona na 3G mrežu. Suprotno, turistima koji posete ovu zemlju pristup internetu jeste omogućen, ali ne i severnokorejskom intranetu, o čemu će biti reči kasnije.
Ostali Severnokorejci nemaju pristup globalnoj mreži. Zapravo, kako tvrdi organizacija Pscore, da bi se dobio pristup internetu, potrebno je dobiti dozvolu koju potpisuje nekoliko službenih lica. Kako bi se podneo zahtev, osoba mora da potvrdi svoj identitet, status, kao i da obrazloži zašto joj je potreban internet. Procedura može trajati do godinu dana.
Samo neke institucije u Pjongjangu, kao što su velike biblioteke i univerziteti, povezane su sa globalnom mrežom. Tokom sesije korišćenja, pored korisnika uvek se nalaze posmatrač i predstavnik državne bezbednosti koji prate njegove aktivnosti. Tvrdi se da se ekran “zamrzava” na svakih 5 minuta kako bi posmatrač potvrdio svoje prisustvo.
Svaki korak mora biti usklađen sa posmatračem kako korisnik ne bi slučajno pristupio “neprijateljskim” resursima. Zapravo, na internetu je uglavnom moguće pristupiti samo bazama podataka, kao što su naučni članci, recepti za kuvanje itd, a sve aktivnosti koje korisnik obavlja na mreži beleži poseban softver.
Zato lokalni stanovnici čak i ne znaju za postojanje sajtova kao što su Google, YouTube ili Facebook. Ipak, interesantno je da se na univerzitetima predaju osnove korišćenja interneta, ali studenti stiču samo teorijsko znanje i na osnovu njega polažu ispit.
Pametni telefoni u Severnoj Koreji
Broj pametnih telefona među stanovnicima Severne Koreje je u porastu, a u zemlji od 2008. godine postoji 3G mreža. Brzina prenosa podataka je ograničena, operativni sistem dozvoljava gledanje samo sadržaja odobrenog od strane vlade, dok uređaj na svakih nekoliko minuta pravi snimke ekrana.
Sami telefoni dozvoljavaju razgovore i razmenu poruka isključivo u domaćem saobraćaju. Takođe je moguće pristupiti intranetu, čiji tok podataka kontrolišu službenici čiji je posao da do stanovnika stignu samo informacije odobrene od strane države.
Koji veb-sajtovi postoje u Severnoj Koreji
Pre nekoliko godina, lista severnokorejskih veb-sajtova sadržala je samo oko 20-30 destinacija. Sada ih ima više od sto. Među njima su sajtovi sa informacijama o vremenu, receptima za kuvanje, novinske agencije itd. Međutim, svi oni su u potpunosti u vlasništvu države.
Specifičnost svih ovih stranica je da ne sadrže gotovo nikakve informacije o svetu izvan Severne Koreje, kao da on uopšte ne postoji.
Dok slobodan pristup globalnoj mreži imaju samo predstavnici elite bliski porodici lidera zemlje, ostali građani Severne Koreje na raspolaganju imaju intranet platformu “Kwangmyong” kojoj se može pristupiti sa računara i telefona. Njeni korisnici mogu posećivati državne informativne portale, sajtove osiguranja, a mogu čak i da gledaju film ili da svojoj deci puste crtani.
Prema nekim navodima, mreža sadrži čak i platformu za upoznavanje, oglasne table i onlajn igre. Društvenih mreža nema, ali je moguće razmenjivati poruke putem elektronske pošte.
Postoje informacije da korisnici mreže odnedavno mogu obavljati onlajn kupovinu, kao i da za telefone postoje čak i specijalne aplikacije. Slične usluge su posebno popularne među mladima.
Smrtna kazna zbog krijumčarenja stranog sadržaja
Kao što se može videti, uprkos digitalizaciji, vlada je preduzela sve potrebne mere kako bi osigurala da Severna Koreja ostane zatvorena kao i pre. Međutim, neki ljudi i dalje nalaze način da pristupe stranom sadržaju.
Poslednjih godina se u Severnoj Koreji sve češće krijumčare snimci južnokorejskih TV emisija, serija i drugog sadržaja na diskovima i fleš memorijama. Krijumčarenje cveta uprkos strogom zakonu, prema kojem krijumčar može dobiti ozbiljnu kaznu, uključujući smrtnu.
Na primer, 2021. godine je prijavljeno da je muškarac, koji je prokrijumčario TV seriju “Squid Game”, osuđen na smrt. Ozbiljna kazna čeka i one koji gledaju zabranjeni sadržaj, jer većina izbeglica kaže da je upravo zbog njega donela odluku da pobegne iz zemlje.
