Da li vaše dete voli japanske crtane filmove anime? Roditelji često nisu upućeni u ovakav sadržaj i pitaju se kako ovo utiče na razvoj mališana. Evo šta o tome otkriva psiholog iz Rusije Elina Fedetova!
Anime crtaći postali su deo naših života. Ljubitelji japanskih crtanih filmova širom sveta organizuju anime festivale, oblače se u svoje omiljene likove, pišu priče zasnovane na anime (fan fiction), prave muzičke spotove zasnovane na anime likovima, čitaju stripove zasnovane na anime (manga)… 60% crtanih filmova na svetu su anime.
Nije iznenađujuće da takva uzbuđenja može uplašiti neke roditelje: neobične slike heroja, čudna slika njihovog izgleda, verovanja koja nisu tipična za nas, odsustvo uobičajenog jednostavnog i razumljivog “morala” bajke, zastrašujuće slike, nasilje i agresivno ponašanje anime likova – sve ovo dovodi mnoge roditelje u dilemu da li ovakav sadržaj deci treba da dozvole.
Postoje različiti žanrovi animea u zavisnosti od ciljne publike (starost, pol, itd.), od stila (na primer, komedija, drama, fantazija, avantura), od tehnologija koje se koriste (računarska obrada, crtanje olovkom ili akvarel), o prirodi priče (na primer, sportisti, superheroji čarobnjaci, obični ljudi, bajka, svemirske avanture).
Zapleti za anime su preuzeti iz japanskih stripova, kompjuterskih igrica, iz japanske ili strane književnosti. Žanr animea stvoren za decu mlađu od 10 godina zove se kodomo.
Po čemu se kodomo razlikuje od drugih žanrova? Prvo, metoda slike, koja uzima u obzir osobenosti percepcije dece: jasne, svetle slike. Drugo, jednostavne, ali važne teme: porodica, prijateljstvo, priroda, dobrota. Treće, dobar zaplet, bez nasilja i scena okrutnosti, često zasnovan na nama poznatim bajkama (“Mačak u čizmama”; “Alisa u zemlji čuda”;”Mala sirena”). U našem detinjstvu postojali su i anime kodomo: “Pčelica Maja”; “Pokemoni”itd.
Brige roditelja
Mnoge mame i tate su oprezne prema japanskim crtanim filmovima. Najčešće strahove odraslih prokomentarisala je Elina Fedotova, dečiji i porodični psiholog.
1. Anime ima nerazumljive slike, mnogo duhova i bogova
Naravno, u crtanim filmovima, kao iu svakoj vrsti umetnosti, odražava se stvarnost zemlje u kojoj nastaju, njena istorija, filozofija i mitologija, koji se toliko razlikuju od naših ideja o strukturi sveta. Na primer, u japanskom folkloru, odnosno u animeu, odražava se verovanje Japanaca u duhove i bogove koji žive svuda – i u prirodi i u kući. Ovo za decu može da bude zbunjujuće, jer su oni skloni da u glavi “oživljavaju” neživo.
2. Rodirteljima su anima crtani filmovi nepoznati
Često odbijanje anima proizilazi iz činjenice da roditelji nisu toliko upoznati sa japanskim crtanim filmovima. Najčešće su gledali anima crtane koji se zasnivaju na nasilju, naučnoj fantastici, čudnim stvorenjima… Ranije smo animaciju tretirali kao lepe slike – bajke za decu, a kada smo gledali potpuno drugačiju vrstu filma, ne ulazeći u detalje, brzo smo formirali prvo negativno mišljenje koje se moglo sačuvati.
2. U crtanim filmovima, strašni junaci, čudovišta
Nemojte se plašiti da dete iz crtanog filma gleda susret heroja sa nečim opasnim. Zdrava dečja psiha štiti dete, pomaže da se odvoji: ne radi se o meni, ne o mojoj porodici, ne o mom stvarnom svetu, što znači da ovo nije stvarno, i da za mene nema stvarne opasnosti. Takođe, važno je da posrtoji jasna poruka da dobro pobeđuje zlo, kao i da se treba boriti za pravdu i vrednosti.
3. Heroji imaju nesrazmerno veliku glavu, ogromne oči
Čudno je da su japanski animatori pozajmili velike, privlačne i izražajne oči od Diznija kako bi bolje preneli emocije i osećanja likova. U animeu, po ucrtanim očima lika, možete razumeti njegov karakter, ponašanje. Dakle, pozitivni likovi imaju velike, sjajne, svetle oči, dok su negativni često poluzatvoreni, sa malim zenicama, bez sjaja, prekriveni šiškama. Pažnja prema unutrašnjem svetu deteta je jedna od glavnih ideja dečjeg animea, pa su iskustva junaka često “ispisana” na njegovom licu – prikazana su preuveličano i ne baš realistično.
4. Šta ako moje dete postane zavisno od animea?
Anime kodomo budi maštu deteta, što je jednostavno neophodno za njegov potpuni mentalni razvoj. Predškolci imaju period kada oponašaju u svog omiljenog heroja (Betmen, Spajdermen) i želju da ga imitiraju u svemu – i to je normalno. Čak ni najatraktivniji crtani filmovi neće učiniti dete zavisnim od njih ako je sve u redu sa njegovim mentalnim zdravlje, sa samopoštovanjem, ako ima prijatelje i druga interesovanja, i što je najvažnije, poverljiv kontakt sa voljenima i ograničeno vreme pristupa crtaćima.
Ako nas zanimaju interesovanja deteta, njegovi hobiji, možemo razumeti šta i zašto mu je toliko privlačno u crtanim filmovima. Važno je da delimo interesovanja i igramo se sa njim, onda je malo verovatno da će imati potrebu da se krije od stvarnosti. Ako, ipak, dete preferira svet fantazije, stalno je zagledano u anima filmove, to može negativno da utiče na mentalni razvoj i da dovede do ozbiljnih poteškoća u komunikaciji i interakciji sa društvom. Zato je važna mera, kao i razgovor sa detetom o tome šta gleda.
