Slučaj ili sudbina je htela da oba aviona tipa Boing 747 budu jedan naspram drugog naposredno pre poletanja…
Kad čujemo za avionske nesreće, najpre pomislimo da ih je prouzrokovao kvar aviona, jer to i jeste jedan od najčešćih uzroka.
Međutim, kada se neko nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, to obično rezultira katastrofom. Jedna od takvih situacija se odigrala 27. marta 1977. godine.
Kada sudbina umeša prste
Avion kompanije Pan American iz Los Anđelesa je silom prilika sleteo u vazdušnu luku Los Rodeos, na Tenerifama. Avion holandske kompanije KLM je stigao na isti aerodorom iz Amsterdama..
I jedan i drugi avion su bili potpuno ispravni.
Neposredno pre njihovog sletanja je na aerodromu Las Palmas, na ostrvu Gran Kanarija, u cvećari eksplodirala bomba, a upravo na taj aerodrom je trebalo da slete oba aviona zbog terorističkog napada.
Zbog eksplozije su svi avioni preusmereni na lokalni aerodorom ostrva Tenerife.
Nezgodna situacija za aerodrom, koji uglavnom nije toliko frekventan. Gužva na aerodromu je bila prilično velika oko 14h, mada je aerodorom na Gran kanarija ubrzo pušten u rad. Međutim, trebalo je sve prizemljene avione organizovati.
Ne treba zaboraviti da je u to vreme komunikacija bila na drugačijem nivou, kao i opremljenost aerodoroma. Ujedno u pitanju je mali lokalni aerodrom sa ne tako iskusnom kontrolom leta.
Slučaj ili sudbina je htela da oba aviona tipa Boing 747 budu jedan naspram drugog naposredno pre poletanja. Sve do pred poletanje, vremenski uslovi su bili odlični, a onda je odjednom zavladala gusta magla. Doslovno se nije video prst pred okom.
Memorijalni spomenik na Tenerifama / Foto: Wikipedia/Jesús Manuel Pérez Triana
Iz nepoznatog razloga je avion holandskog prevoznika zatražio dodatno gorivo, iako realno to nije bilo planirano. Kasnije se pominjalo da je to jedan od razloga koji je doveo do najveće avionske nesreće na svetu. Tačnije, prvi od mnogih razloga.
Nerazumevanje i sujeta
U međuvremenu su se vremenske prilike pogoršale. Čovek, koji je bio i šef pilotima i instruktor, bio zadužen za upravljanje holandskim avionom kompanije KLM, u kome je bilo 248 putnika i članova posade, koji su svi stradali. Ovo je vrlo važno naglasiti, jer nije obratio pažnju na sugestiju ostalih članova posade, koji su poruku kontrole leta razumeli pravilno, za razliku od njega.
Poruka kontrole leta je glasila: You are cleared to line up and hold!
To je značilo da avion ima dozvolu da taksira pistom i postavi se u položaj za poletanje. Međutim, kapetan je sve razumeo dobro, osim što je reč hold, razumeo kao go, odnosno krenuti. I krenuo je…
Zabeleženo je da su ostali članovi posade ukazali na ovo, ali reakcija je izostala.
A u međuvremenu je kapetan aviona kompanije Pan American dobio uputstvo da omogući poletanje drugom avionu, oslobađajući pistu. Trebalo je da se pomeri na pistu sa leve strane, što je posada i učinila i o tome propisno obavestila kontrolu leta. Međutim, pošto je vidljivost bila slabija, oni nisu pogodili pravo skretanje i tako su se našli na uzletnoj pisti u trenutku kada je holandski avion, zbog nepravilnog razumevanja poruke kontrole leta, krenuo da uzleće.
Na udaljenosti od oko 600 metara su piloti primetili drugi avion i pokušali da reaguju, ali u tome nisu uspeli.
Došlo je i do brojnih eksplozija, a bilans žrtava je doveo do toga da ova aviosnka nesreća bude označena najvećom ikada. Osim svih putnika iz aviona kompanije KLM, kao i svih članova posade, njih ukupno 248, u ovoj nesreći je je poginulo i 335 putnika iz aviona kompanije Pan American. Svi članovi posade u tom avionu su preživeli. Ukupan broj žrtava je 583, zbog čega je ova neseća i označena kao najsmrtnonosnija i najveća avionska nesreća na svetu.
Od kobnog sudara promenila su se i mnoga pravila u komunikaciji sa pilotima, pa se tako ne dozvoljava poletanje sve dok pilot ne ponovi ono što je čuo od kontrole leta.
Preuzeto: telegraf.rs
