U junu 2022. u Pekingu je bio održan samit BRIKS-a, ali u u virtuelnom formatu pod nazivom “Unapređenje visokokvalitetnog partnerstva BRIKS, ulazak u novu eru globalnog razvoja”.
Ovogodišnji samit bio je održan u svetlu rata u Ukrajini. Već se tada govorilo da bi Argentina mogla da bude članica ovog ekonomskog saveza koji bi kasnije imao tendenciju da postane i vojnopolitički, a ne samo ekonomski blok. Savez država pod patronatom Kine i Rusije. Mnogi su tvrdili da je to pozitivna stvar za čitav svet, ali da li je u Briksu sve idealno?
Možda i nije, a možda i jeste. Politikolog Milan M. Babić napisao je jedan esej o tome da jedan od najvećih problema zemalja članica jeste endemska korupcija u nacionalnim društvima i političkim sistemima zemalja BRIKS-a, kao jedine postojeće alternative međunarodnog okupljanja van tabora globalističkog Zapada.
Kao što je opšte poznato, BRIKS je blok zemalja okupljenih oko Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike. Zvanično, u toku je pristupanje Argentine ovoj grupaciji, a interesovanje za pridruživanje ovoj geopolitičkoj strukturi izrazili su i Alžir, Indonezija, Meksiko, Nigerija, Pakistan, Saudijska Arabija, Sudan, Sirija, Turska i Venecuela.
Ukoliko ovom bloku u funkcionalnoj analizi pridružimo i zemlje iz Organizacije Ugovora o Kolektivnoj Bezbednosti (ODKB, odnosno, državama bivšeg SSSR-a koje naginju ka ruskoj spoljnoj politici), dobijamo obrise novog, uticajnog bloka zemalja, kao alternative državama iz eufemizma međunarodna zajednica (čitaj globalističkog Zapada).
U pitanju su, sve do jedne, države, koje su do sada pokazale tendencije razvoja svojih međunarodnih odnosa lišenih diktata sa Zapada. Te zemlje su prebogate prirodnim resursima, sa industrijama u uzletu, sa demografskim potencijalima značajno jačim od zapadnjačkih i sa sve respektabilnijim bezbednosnim strukturama i diplomatijama. Jednom rečju, potencijalni nosioci razvoja budućeg sveta.
Međutim, ono što ih u ogromnoj meri kvalitativno i normativno razlikuje od zemalja Zapada su neuporedivo rasprostranjenija i uticajnija korupcija, posebno na srednjim i nižim nivoima birokratskih aparata (korupcija na najvišim nivoima administracije im je neuporedivo manje uticajna od one na najvišim nivoima državnih aparata tzv. Zapadnih demokratija, koji su podlegli subverziji od strane globalističkih finansijskih centara moći). U prevodu, korupcija u državama koje su antipod Zapadu je mnogo uticajnija i pogubnija po sama nacionalna društva, jer je nastanjena na srednjim, i mnogo dostupnija, vidljivija i iritantnija po stanovništvo, jer je situirana i na nižim nivoima administracije. Ruku na srce, moramo reći da je to u navedenim državama najčešće uslovljeno nasleđem komprandorskog uticaja nekadašnjih potplaćenih nacionalnih i društvenih lidera iz starokolonijalne, odnosno, novokolonijalne nacionalne prošlosti.
Jednostavno, kapitalizam u obliku imperijalizma kolonijalno podjarmljuje i podjarmljivao je narode širom sveta metodama instaliranja i razvoja korumpirabilnih, koruptivnih, i najzad, korumpiranih političkih sistema.
Korupcije na najvišim nivoima ima ponajviše na Zapadu, samo što je ona tamo zakonodavno umotana u svilenu tkaninu nazvanu lobiranje. Kako to funkcioniše u zemljama u razvoju, jako dobro je opisao Džon Perkins u Ispovestima ekonomskog ubice, gde opisuje aktivnosti agenata globalističkih finansijskih centara moći u uticaju na vrhove administracija i zakonodavnih tela tih zemalja. Jednostavno, nužno je znati da u neopredeljenim i prozapadno opredeljenim zemljama u razvoju deluju agenti koji po diktatu pravnih stručnjaka iz zapadnjačkih bezbednosnih agencija utiču na stvaranje pravnih i političkih sistema koji će biti u presudnoj meri podložni korupciji.
Lideri zemalja koji su ovih pojava svesni, počeli su pre više od deceniju i po da se okupljaju oko BRIKS-a. Međutim, i njima je kao stari prtljag ostao zastareli pravno-politički sistem koji dozvoljava korupciju. Mnogi jednostavno ne vide način kako da se oslobode tog bagaža, dok pojedini i ne zaziru da takav sistem koriste za materijalnu dobrobit sebe i sebi bliskih saradnika.
O kakvim se oblicima korupcije najčešće radi? Pre svega, na nižim i srednjim nivoima u pitanju je sveprisutan klasičan mito i nepotizam. Protekcija je prisutna na svim nivoima. Negativna selekcija kadrova (politička i ideološka diskriminacija) najčešće nađe svoju apologiju u gotovo svim sistemima zemalja u razvoju, iz političko-praktičnih razloga. Zloupotrebe službenog položaja su, takođe, opšteprisutne na srednjim i nižim nivoima državnog aparata. Česte su pojave polulegalnog prisvajanja zajedničke imovine, nenamenskog trošenja sredstava, u kombinaciji ili mimo pojave pranja novca. Prevare, obmane, iznude (i političko reketiranje) samo dolivaju ulje na vatru u opštedruštvenom raspoloženju prema političkom sistemu, pogotovu što, uz ostale navedene pojave praktično blokiraju kanale sistemskog inputa, što inherentno dovodi do preopterećenja političkog sistema. Nisu strani ni drugi oblici zlostavljanja podređenih (kako na radu, tako i unutar same administracije i političkog sistema), a svetski trend je (doduše i na Zapadu) pojava čestih izbornih krađa. U najekstremnijim oblicima političkog kriminala, javlja se sprega elemenata političkog sistema sa elementima organizovanog kriminala, što rezultuje sistemskom korupcijom, koja onemogućava njegovu reprodukciju, preopterećuje ga i čini podložnim slomu i padu.
Lomljenje korumpiranih političkih sistema zemalja koje ne idu niz dlaku Zapadu je omiljeni sport globalističkih finansijskih centara moći i zapadnih bezbednosnih agencija (kroz rad svojih produženih ruku iz tzv. nevladinog sektora i struktura otvorenog društva). Primera za to je bezbroj širom sveta, kako uspelih obojenih revolucija i državnih udara, tako i njihovih pokušaja kojih je mnogo više.
vi se sećamo Arapskog proleća, nedavnog pokušaja obojene revolucije u Kazahstanu, pokušaja revolucija u nama bližim zemljama koje se opiru globalizmu, aktuelnog pokušaja obojene revolucije u Iranu… Metode su proverene i patentirane tokom prethodnih nekoliko decenija, ali ništa od tih specijaliteta bezbednosnih struktura sa Zapada ne bi bilo moguće u stabilnim političkim sistemima. Stabilan politički sistem isključuje sistemsku korupciju! (Ovo je, verovatno, jedina rečenica u kojoj se oba pojma i smeju naći!)
Jedno drugo potire, funkcionalnog političkog sistema otpornog na transnacionalne potrese i pokušaje prevrata nema u slučaju sistemske korupcije. To je očigledna istina kao što će se svaki korozijom razjeden automobil na putu u prvoj krivini raspasti!
To mnogi lideri, kako BRIKS-a, tako i ostalih zemalja u razvoju ne mogu (ili jednostavno ne žele) da shvate. Da li su privremeni lični materijalni benefiti političkih lidera i njihovih saradnika bitniji od budućnosti nacionalnih društava i nacionalnih država, a u daljoj instanci i budućnosti ne samo BRIKS-a, već svake nacionalne zajednice koja nije Zapad? Na kraju krajeva, ukoliko se lideri zemalja u razvoju ne odreknu kajmaka koji lično pruža sistemska korupcija, neće li to, pored pada političkog sistema njihove nacionalne države značiti i njihov lični pad, zatočeništvo pa i smrt?!
Politička vođstva Ruske Federacije i Narodne Republike Kine (kao udarnog tandema nezapadnog sveta) bi pitanjima sistemske korupcije, kako u sopstvenim, tako i u drugim državama BRIKS-a, ODKB-a i ŠOS-a morala da se mnogo ozbiljnije pozabave, na geopolitičkom nivou, ali ne samo teorijski razmatrajući strategije na raznim bezbednosnim, pravnim i političkim forumima, već pre svega realno, namećući politiku žestoke kažnjivosti za ova dela i neselektivne primene zakona o borbi protiv korupcije. To je jedina garancija stabilnosti nacionalnih političkih sistema na duži rok, ali i garancija postojanosti, kako BRIKS-a, tako i međunarodnog političkog poretka mimo diktata Zapada i globalističkih finansijskih centara moći!
