Pre tačno deset godina, 2014. godine, Ilon Mask je napravio potez koji je u prvi mah izgledao kao čin neobične dobrotvornosti – Tesla je objavila da su svi njeni patenti dostupni za besplatnu upotrebu. Dok su tradicionalni proizvođači automobila ismevali ovu odluku, Mask je već tada imao viziju koja je promenila pravila igre u automobilskoj industriji.
“Svi naši patenti pripadaju vama”
U vreme kada je Tesla bila relativno mali igrač u automobilskoj industriji, Mask je prepoznao dva ključna problema:
Tržište električnih vozila bilo je zanemarljivo malo.
Infrastruktura za punjenje gotovo da nije postojala.
Kompanija je, kako bi rešila ove probleme, odlučila da napravi potez koji je u prvi mah izgledao kao samoubilački. Objavom bloga pod naslovom “All Our Patents Belong to You”, Mask je ponudio tehnologiju Tesle celom svetu, uključujući i svojim najvećim konkurentima poput BMW-a, Daimlera i General Motorsa.
Vizija iza “poklona”
Maskova odluka da podeli patente nije bila čin altruizma, već pažljivo osmišljena strategija. Cilj je bio jednostavan: ubrzati razvoj i prihvatanje električnih vozila širom sveta. Na taj način, kompanija nije samo motivisala konkurente da uđu u trku za elektrifikacijom, već ih je naterala da:
Potvrde održivost električnih vozila kao budućnost automobilske industrije.
Ulažu ogromne resurse u infrastrukturu za punjenje, što je indirektno koristilo Tesli.
Usvoje Teslinu tehnologiju kao industrijski standard.
Dok su konkurenti jurili, Tesla je gradila baterijsku imperiju
Dok su proizvođači automobila poput BMW-a koristili Tesline patente kako bi ubrzali razvoj sopstvenih električnih modela, Tesla je već bila korak ispred. Još 2014. godine, kompanija je najavila izgradnju svoje Gigafabrike – postrojenja vrednog 5 milijardi dolara koje je imalo za cilj da proizvodi više litijum-jonskih baterija nego ceo svet zajedno u 2013. godini.
Rezultati su ubrzo postali očigledni:
Troškovi proizvodnje baterija u Tesli iznosili su 187 dolara po kWh.
Istovremeno, troškovi baterija BMW-a bili su čak 280 dolara po kWh.
Do 2016. godine, Tesla je proizvodila baterije 60% jeftinije od bilo kog konkurenta, što je kompaniji donelo ogromnu prednost na tržištu.
Posledice “dobrotvornog” poteza
Maskova strategija “oružane velikodušnosti” dovela je do sledećeg:
Teslina tehnologija postala je standard u industriji.
Konkurenti su uložili milijarde dolara u razvoj električnih vozila i infrastrukture, što je koristilo Tesli.
Tesla je stvorila nepremostivu prednost kroz masovnu proizvodnju i ekonomiju obima.
Lekcija za budućnost
Ovaj potez pokazuje da u digitalnom dobu strateška otvorenost može biti daleko moćnija od čuvanja tajni.
Lideri na tržištu danas ne gomilaju tehnologiju, već je dele kako bi:
Gradili ekosisteme.
Postavljali industrijske standarde.
Stvarali efekat mreže.
Naravno, ključ uspeha leži u tome da zadrže prednost u izvršenju i skaliranju.
Maskova odluka iz 2014. godine ostaće upamćena kao jedan od najpametnijih poslovnih poteza u istoriji, koji je Teslu doveo na vrh automobilske industrije.
