Zbog nesvakidašnjeg vajarskog pravca, koji je osmislila u 18. veku, ali i zbog učešća u Francuskoj revoluciji, kada je jedva uspela da izbegne giljotinu, život Meri Tiso bio je poput najuzbudljivije filmske priče.
Meri Tiso, rođena 1761. godine kao Mari Grosholc, postala je uspešna, bogata i slavna zahvaljujući svom talentu za oblikovanje voska.
Danas se Tiso uglavnom pamti zbog osnivanja čuvenog muzeja voštanih figura u Velikoj Britaniji, međutim, ranije u svom životu, u svojoj rodnoj Francuskoj njene figure od voska bile su u centru najmračnijih dešavanja u Evropi u 18. veku.
Meri je sa samo šest godina otkrila umeće pravljenja figura od voska. Njena majka bila je kućna pomoćnica kod doktora Filipa Kirtjisa, koji je bio i poznat modelar i koji je najverovatnije uticao na njen životni poziv. Upravo tu je Meri upoznala madam Elizabetu – sestru francuskog kralja Luja XVI, koja je prepoznala talenat koji je devojčica imala i odlučila da joj bude mecena. Sa samo 17 godina, Meri je napravila svoju prvu figuru – Voltera, a zatim je oblikovala i Žan-Žak Rusoa i Bendžamina Frenklina.
Tokom Francuske revolucije, Meri je bila uhapšena zbog simpatija koje je gajila prema kraljevskoj porodici. Srećom, doktor Kirtjis je, pomoću svojih veza, uspeo da je izbavi iz zatvora uz obećanje da će Meri da napravi posmrtne maske ljudi giljotiranih od strane revolucionara. Među njima su bili kralj Luj XVI i Marija Antoaneta. Maske su nošene kroz Pariz kako bi javnost saznala ko je ubijen i da bi se izbeglo nošenje giljotirane glave u stanju raspadanja po gradu.
Meri je u ovom teškim vremenima očvrsla i izrasla u odlučnu i snažnu ženu što je prepoznao i već stari doktor Kurtis, te joj je iz tog razloga zaveštao sve svoje voštane figure. Sa tim neobičnim nasleđem, ona 1802. godine odlazi u Englesku, i prvi put izlaže do tada nezamislive eksponate. Francusko-engleski rat sprečava je da se vrati u domovinu, pa u narednim godinama putuje po Britaniji izlažući svoje maske.
Njen sin Josef, kojeg je dobila u braku sa inženjerom Fransoom Tisoom, postaje uskoro njen najveći saradnik. Prva stalna postavka voštanih figura madam Tiso priređena je u ulici Bejker u Londonu 1835. godine. Na današnju lokaciju u kupolasto zdanje u ulici Marilebon, Muzej je premešten 1884. godine. U svako doba dana, pred Muzejom su na desetine metara dugački redovi znatiželjnika, koji čekaju da uđu u čarobni svet Madam Tiso.
Poslednja figura koju je izradila bila je njena sopstvena. Napravila ju je 1842. godine i ostavila je u muzeju na brigu svojim sinovima. Umrla je od starosti 16. aprila 1850. u 88 godini života ostavljajući iza sebe imperiju zabave, jednu od najvećih turističkih atrakcija u Londonu, koja ima svoje ogranke širom sveta. Danas voštane figure obuhvataju istorijske i kraljevske ličnosti, filmske i sportske zvezde i poznate ubice.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
