Danas ćemo ovu reč čuti uglavnom pre nego što mađioničar izvuče zeca iz šešira, ali nekada se zaista verovalo da ona priziva čaroliju. Znate li nešto o njenom poreklu?
Još uvek nije tačno utvrđeno kako je nastala ova reč. Jedan od najstarijih zapisa o njoj potiče iz drugod veka, kada ju je pomenuo rimski mudrac Serenus Samonikus.
On u svom spisu Liber Medicinalis piše da je lek protiv misterioznog i smrtonosnog oboljenja nošenje svojevrsnog talismana oko vrata – reči “abrakadabra” napisane na komadu pergamenta umotanog u laneno platno. Pri tome, trebalo bi najpre reč napisati čitavu, a potom u svakom narednom redu izostavljati po jedno slovo (“abrakadarbra – abrakadabr – abrakadab – abrakada itd.), sve dok ne preostane samo slovo A.
Veruje se da Samonikus, ipak, nije sam izmislio ovu reč, već da je samo zapisao nešto što je odavno bilo poznato Rimljanima i, ranije, Grcima.
Postoji nekoliko teorija o tome kako je reč “abrakadabra” zapravo nastala.
Jedna od njih jeste da je izvedena od grčke reči “abraksas”, kojom su gnostičari nazivali Boga i koja je izražena grčkom numerologijom zapisivana kao 365 – broj dana u godini.
Druga teorija opisuje reč “abrakadabra” kao rezultat sažimanja reči “ab, ben, and ruach hakodesh”, koje su označavale Oca, Sina i Svetog Duha. Tu je i treća – da je “abrakadabra” nastala od aramejske fraze “avra kadavra”.
Istorija pamti da su Rimljani zaista nosili talismane o kakvom je pisao Serenus Samonikus. Verovalo se da oni leče različite bolesti tako što se problemi “izvlače” kroz preostalo na spisku.
Ovo magijsko prizivanje izlečenja primenjivalo se i kasnije. U XVI veku je Engleskinja Ema Žermejn Rimington Tejlor u “Mučnom putovanju kapetana Evarda Fentona” napisala da je “Banester izlečio 200 ljudi tako što je okačio abrakadabre oko njihovih vratova”. Ovakav način “lečenja” pominje se i u XVIII veku, u “Dnevniku iz godine kuge” Danijela Defoa.
Veruje se da je “lečenje abrakadabrom” prestalo u XIX veku i da su ljudi tada shvatili da to ne daje željene rezultate, nakon čega je reč postala samo deo mađioničarske predstave.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
