Davne 1927. godine, u Kaliforniji, osnovana je neprofitna i počasna organizacija pod imenom Akademija filmskih umetnosti i nauka, koja svake godine dodeljuje nagrade za najbolja filmska ostvarenja za proteklu godinu, a koje su poznatije pod nazivom Oskar.
Naziv nagrade je zvanično prihvaćen 1939. godine, a o tome kako je i zašto Oskar dobio baš to ime, postoji nekoliko verzija. Naime, zvanična, a ujedno i ona koje se članovi Akademije uglavnom drže, kaže da je Margaret Herik, izvršna sekretarka ove ustanove, kada je videla prvi put statuu, rekla kako je podseća na njenog ujaka Oskara. Po drugoj teoriji, za ime je zaslužna Beti Dejvis, koja ga je nazvala po svom mužu Harmonu Oskaru.
Od samog osnivanja pa sve do danas nagrađivanje se oduvek vršilo u Los Anđelesu, a prva ceremonija dodele Oskara održana je 16. maja 1929. godine u holivudskom hotelu „Ruzvelt“, gde su domaćini bili glumac Daglas Ferbenks i reditelj Vilijam de Mil. Te godine nije bilo neizvesnosti, jer su pobednici bili najavljeni tri meseca ranije pre zvanične pobede, a prvi film kojem je uručena zlatna statua bio je film „Krila“, ujedno i jedini nemi film koji je ikada dobio ovu nagradu. Danas se Oskar dodeljuje u ukupno 23 kategorije, dok je na prvoj ceremoniji bilo svega 12 kategorija. Nagrade su dodeljivanje za najboljeg glumca, glumicu, scenografiju, fotografiju, režiju komedije, režiju drame, efekte, film, umetnički film, adaptirani scenario, originalni scenario i međunaslove.
Sistem koji je podrazumevao da se pobednici znaju tri meseca unapred promenjen je već tokom druge ceremonije dodele Oskara 1930. godine, kada je započeta praksa da se rezultati objavljuju u novinama 23 časa, veče pre ceremonije. Ovaj metod je korišćen sve dok „Los Anđeles Tajms“ nije objavio ime pobednika na sam dan dodele, a kao posledica toga, od 1941. godine Akademija je počela da koristi zapečaćene koverte sa imenima pobednika, kako bi se zadržao osećaj neizvesnosti i nagađanja.
Prvih nekoliko godina dodela Oskara nije privlačila posebnu pažnju, ali se situacija promenila kada je ceremonija krenula da se prenosi uživo. Samo prva ceremonija nije ispraćena radio prenosom, dok je već narednu ispratila jedna losanđeleska radio-stanica. Kasnije, 1953. godine, održan je i prvi direktni televizijski prenos u boji, na En-Bi-Si-ju, a istorijski gledano, dodela Oskara je bila najgledanija kada su se bioskopski filmovi takmičili za nagradu, pa je tako, na primer, više od 57 miliona ljudi gledalo pobedu „Titanika“.
Ova manifestacija je održavana svake godine, bez izuzetka, bez obzira na svetske političke situacije, pa je nisu onemogućili čak ni ratovi. S druge strane, pomerana je u par navrata, prvi put 1938. godine zbog poplave u Los Anđelesu, kada je ceremonija odložena za nedelju dana. Drugi put ceremonija je pomerena za dva dana u znak poštovanja prema ubijenom Martinu Luteru Kingu, čija je sahrana bila istog dana kad i dodela, a treći put za jedan dan, zbog pokušaja atentata na tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana.
Iako Oskar uživa status najpoželjnije nagrade u Holivudu, nekoliko ličnosti je odbilo da ga primi. Najpre, pisac Dadli Nikols, koji nije želeo da primi nagradu za najbolji scenario za film „The Insider“, iz razloga što je Udruženje pisaca tada bilo u štrajku. Zatim, nagradu za najbolju glumu u filmu „Patton“ odbio je glumac Džordž C. Skot, a kao razlog je naveo da ne želi da se takmiči sa ostalim glumcima i da je to za njega ponižavajuće. Međutim, najpoznatiji slučaj u kampanji protiv Oskara, predstavlja odbijanje nagrade za najbolju mušku ulogu od strane Marlona Branda, zbog diskriminacije američkih Indijanaca. Naime, kada je Brandovo ime pročitano, na binu se popela indijanska princeza Malo Pero i tom prilikom održala govor o ugroženim pravima američkih indijanaca.
Kada je reč o vlasništvu statua, one su bile zakonski zaštićene da ne smeju biti prodate, ukoliko prvo ne budu ponuđene Akademiji za jedan dolar, a cilj tog pravilnika je da se spreči prodavanje tih statua na javim i privatnim aukcijama za ogromne svote novca.
Pored povećanog broja kategorija, još jedna promena današnje ceremonije dodele Oskara u odnosu na prvu odnosi se na govor. Naime, vremenom se razvila tradicija da svaki dobitnik Oskara, prilikom primanja nagrade, održi kraći ili duži govor, što nije bio slučaj na prvoj ceremoniji. Tada je govor držao jedino producent Deril F. Zanuk.
Ove godine, nagrade su dodeljene u 23 kategorije, a voditelj je bio komičar Džimi Kimel. Oskara za najbolje filmsko ostvarenje iz protekle godine dobio je film „Sve u isto vreme“, dok su za najbolju glumicu i glumca izglasani Mišel Jou i Brendan Frejzer.
