Prvi dan aprila širom sveta postao je poznat kao Dan šale, kada se mnogi trude da smisle razne smicalice i podvale sa ciljem da se zabave i nasmeju.
Ovaj običaj zbivanja prvoaprilskih šala praktikuje se već vekovima, ali je i dalje nejasno kada je tačno i kako nastao. Postoje razna tumačenja, ali jedna od teorija je da šale koje su se odvijale svakog aprila datiraju još iz vremena drevnog Rima. Naime, veruje se da su Rimljani i Kelti proslavljali Festival šala u vreme ravnodnevnice koja se događa vremenski blizu Dana šale.
Kada je reč o poreklu ovog običaja, postoji i uverenje da on seže još od biblijskih dana. Prema tom verovanju, praznik šale se slavi od kad je Noje prvi put pustio golubicu kako bi proverio da li se voda od velike poplave povukla, a da se to desilo prvog dana aprila stoji u Hebrejskoj Bibliji. Postoji još jedna teorija koja govori da je na baš ovaj dan Isus poslat od strane Pontija Pilata do Iroda i nazad, a taj put je često nazivan kao uzaludan posao, to jest, smicalica, te se upravo iz tog razloga smatra da se od tada taj dan uzima kao Dan šale.
Jedna od zanimljivijih teorija o nastanku ovog praznika vezana je za prelazak sa Julijanskog na Gregorijanski kalendar. Naime, u srednjem veku veliki broj Evropljana je 25. mart slavio kao početak praznovanja Nove godine, kada bi slavlje trajalo nedelju dana, do prvog aprila. Međutim, sredinom 16. veka papa Grgur XIII je izdao naređenje da se poštuje gregorijanski kalendar, te da se Nova godina proslavlja 1. janura, što mnogi nisu prihvatili, nego su nastavili da je obeležavaju prvog aprila. S druge strane, oni koji su se povinovali kalendaru pape Grgura, na taj dan su zbijali pošalice na račun ovih drugih, karakterišući ih kao neobaveštene i ismevajući njihova prevaziđena slavlja.
Govoreći o ovom svojevrsnom međunarodnom prazniku, on je kod raznih nacija shvaćen drugačije, pa tako Nemci prvi dan aprila smatraju danom u kojem su ranjivi, a svoje loše stanje vezuju više za predanje da se tog dana rodio apostol Juda, nego za zbijanje neukusnih šala. Zatim, Finci ovaj dan povezuju sa prolećnim podučavanjem dece o privrednim radovima, dok Englezi misle da je Dan šale preuzet sa Istoka i nazivaju ga Danom svih glupaka. Uprkos tome, u britanskoj kulturi postoji teorija o njihovom kralju iz XIII veka, koji bi svaki put kojim bi prošao, proglašavao javnim dobrom. Pa kad je tako jednom, prvog aprila, planirao da prođe kroz deo grada Notingemšira, građani su odlučili da mu ne dozvole da uđe u grad. Kako bi ih kaznio,kralj je odlučio da pošalje vojsku na njih, međutim, kada je vojska stigla, ceo grad je počeo da obavlja besmislene aktivnosti, poput davljenja ribe na suvom. Nakon što je čuo kako su se ponašali, kralj je proglasio grad suviše glupim za kaznu, što je i bio cilj stanovnika pomenutog grada.
U novijem dobu, sa razvojem radija i televizije u 20. veku u prvoaprilske šale uključili su se i mediji, zbivajući šale sa publikom širom sveta, pa je tako bilo vesti da je Kanada kupila pola Havajskog ostrva, zatim, da su se na Antarktiku pojavili leteći pingvini, vesti o berbi špageta u Švajcarskoj i slično tome.
Uprkos tome što građani širom sveta praktikuju običaj zbivanja prvoaprilskih šala, ono što je malo poznato jeste da, prema tradiciji, ljudi mogu da priređuju šale do podneva prvog aprila, a u slučaju da to rade nakon tog vremena, i sami postaju aprilske lude.
