Za manje smeća i više sreće (“Zero & Low Waste Serbia”) je fantastičan kutak, koji iz dana u dan broji sve više entuzijasta, spremnih da promene svoje navike i žive zdravije i radosnije.
Svetom hara snimak koji pokazuje kako su Srbi ekološki razarači planete i to svi vide. Dok pljušte osude, pitam se gde je bilo ko da pohvali ljude koji su se spontano okupili na internetu u Facebook grupi kako bi olakšali širenje informacija o odlaganju smeća, odnosno širenje informacija o čistijem i srećnijem životu u Srbiji.
Boli me to što pojedinačni slučajevi bacaju ljagu na moju naciju gotovo svakodnevno, ali se nisam setila da učinim neki veći korak kako bi svojim primerom pokazala da može drugačije. Ona jeste.
Osnovala je grupu na Facebook-u koja iz minuta u minut pokazuje kako može i lepše i bolje i zdravije da se živi u Srbiji. Okupilo se u ovoj nameri preko 6.000 ljudi.
Članovi “formacije” pre svega smišljaju načine na koje bi se moglo minimalizovati stvaranje smeća, ali i dele informacije o tome gde možete već stvoreno smeće na brz i jednostavan način odložiti. Šalju i lokacije za reciklažu. Podržavaju čišćenje Srbije u svakom smislu i pridružuju se grupama koje to sprovode na terenu.
Facebook grupu Za manje smeća i više sreće (“Zero & Low Waste Serbia”) je osnovala Milja Vuković. Ona je po obrazovanju istoričarka umetnosti.
– Kultura i priroda, naš dom, naš krajolik, su kroz istoriju sasvim vidljivo i jasno, neraskidivo isprepletani. Lepota je deo i prirode i umetnosti, tako da sam ekološkim aktivizmom počela da se bavim kroz izložbu posvećenu očuvanju srpskog jezika ,,Putujuća izložba reči”, čiji je veliki deo bio posvećen rečima koje opisuju prirodu. Nakon toga sam volonterski radila godinama u projektu Divlji Beograd, posvećenom urbanim ekosistemima, prirodi u gradu. Sve to me dovelo jednog dana do toga da osetim koliko je ozbiljna šteta koju nanosimo prirodi stvarajući svakodnevno ogromne količine smeća. Prvo se moj lični život i funkcionisanje mog domačinstva preokrenulo iz temelja, pre oko dve godine, a onda sam počela i na društvenim mrežama da širim i delim te priče, ideje i savete u okviru FB grupe – kaže Milja Vuković za portal Telegraf.rs.
Za manje smeća i više sreće – to im je moto i zaista se vidi da žive po tom principu (“Zero & Low Waste Serbia”). Pre svega nastoje da nađu jednostavne višekratne ili biorazgradive alternative za proizvode koji se najčešće koriste jednokratno ili su od nerazgradivih i nereciklabilnih materijala.
Ono malo smeća što stvore tokom svakodnevnog života odnose na reciklažu i pomažu drugima da učine isto.
A glavno je da pozivaju Srbe da ne kupuju ono što ne može biti reciklirano jer za svaku stvar se može naći zamena.
Dele se saveti na veliko kako da se lepše i srećnije živi u našoj zemlji. Na primer, lako je da umesto truleksa koristimo malu heklanu krpicu. Kao i da umesto sapunom peremo ruke biljkom saponarija iz porodice karanfila koju možemo da uzgajamo u maloj saksiji.
Oni promovišu pomaganje starima, deci i bolesnima i svojim primerima pokazuju kako se to lako i spontano čini, a donosi mnogo ljubavi.
- Sa kojom idejom i ciljevima ste pristupili ovom ostvarenju, odnosno osnivanj Facebook grupe?
– Moja glavna motivacija je stvaranje i razvijanje održivog načina funkcionisanja za domaćinstva i zajednice i biznise, po načelima kružne ekonomije, a sve to zato da bismo smanjili veoma ubrzano uništavanje prirode i smanjili veliku patnju mnogobrojnih bića – kaže Milja Vuković i dodaje da su se ciljevi proširili, ali ne i promenili.
– U odnosu na trenutak kad sam krenula na ovo putovanje ka Nula otpadu moji ciljevi se nisu mnogo promenili, samo je ova tema postala mnogo prisutnija u svetskim a i lokalnim medijima, i zainteresovanost običnog stanovništva je daleko veća – objašnjava.
- Članovi grupe dele informacije i bave se temama koje čak odstupaju od ekologije, ali su i dalje humane. Kako to komentarišete i da li ste zadovoljni zbog toga?
– Naziv grupe će uskoro u svom potpisu imati ”Zero Waste & Low Impact” , biće dakle na neki način proširen, zato što su ekološke i humane teme, kako ste ih vi lepo nazvali, teme koje su u stvari jedna od druge nerazdvojive: otpad, način ishrane, način transporta, otpor brzoj modi, pitanje prava radnika koji proizvode izrađuju i uslova u kojima rade, pitanje zahuktalog konzumerizma i sa druge strane minimalizma… Moglo bi se jednostavno reći da je u pitanju nastojanje da živimo odgovornije i etički, u skladu sa savešću – jasna je gospođa Vuković.
- Koliko vaše aktivnosti nadilaze okvire Facebook grupe?
– Mislim da su društvene mreže dobar početni okvir za rad na nekoj temi, ali da je za dalji razvoj neophodno da se ljudi susretnu, pogledaju u oči, razgovaraju. U tom smislu sad se bavim i podržavam organizaciju predavanja, radionica, susreta na temu smanjenja količine otpada koju stvaramo, ali i uopšte promene načina na koji živimo – dodaje.
- Šta mislite generalno o odnsu Srba prema ekologiji?
– Mislim da imamo jako dobre osnove za ekološki pristup ako samo zamislimo šta znači biti dobar domaćin ili domaćica: to je jedan zdravorazumski, odgovoran pristup prema resursima. Postojala je poslovica kod nas da je dobar domaćin onaj koji nema smeća. To je fenomenalno. To je to. To znači da si sve iskoristio do samog kraja, i da si ostalo vratio nazad da materija kruži. To je ideal. Nije lako ostvarivo u današnjem vremenu kad koristimo toliko neraspadljivih i nereciklabilnih materijala, ali to je upravo i prostor za promenu i razvoj. Društvo se raspada ali društvo se i gradi, hajde da gradimo društvo u kojem želimo da živimo i kakvo želimo da predamo svojoj deci – iskrena je Milja Vuković i apeluje da vodimo računa o životnoj sredini u okviru koje delujemo.
Bezbroj pozitivnih stvari se nalazi u objavama na ovoj grupi, ali jedne koju sam tražila nema – ružna reč ne postoji.
Pročitala sam toliko rečenica u kojima se razmenjuju znanja, mišljenja i iskustva, a nisam pronašla ni jednu jedinu frazu koja zrači ljutnjom ili mržnjom.
Videla sam toliko komentara koji pokazuju da su Srbi sposobni da brzo i efikasno pruže jedni drugima podršku i u tišini budu veliki.
Sve se to odvija u svetu “crnog” interneta, na “groznom” brdovitom Balkanu, u “jadnoj i bednoj” Srbiji.
Volela bih da više obraćamo pažnju na ovakve ljude i događaje kojima su oni posvećeni, nego na rijalitije i neke porodične katastrofe. Ukoliko bismo ih samo posmatrali bili bismo zdraviji, a ukoliko bismo im se priključili, bili bismo i srećniji.
Foto: Marija Janković/Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia
Izvor: telegraf.rs Jelena Bojić Obradović
