Kožne fotelje i plišane sofe koje silaze sa proizvodne trake u fabrici nameštaja Man Vah u Montereju su 100 odsto “Made in Mexico”.
Ovi proizvodi su namenjeni velikim trgovcima na malo u SAD, kao što su Costco i Valmart. Ali, ova kompanija je zapravo iz Kine, a njen meksički proizvodni pogon izgrađen je kineskim kapitalom.
Ovaj “triangualni” odnos između SAD-a, Kine i Meksika krije se iza popularnog izraza u meksičkom poslovanju: “bliska trgovina”.
Man Vah je jedna od brojnih kineskih kompanija koje su se poslednjih godina preselile u industrijske parkove u severnom Meksiku, kako bi približile proizvodnju američkom tržištu. Pored uštede na transportu, njihov finalni proizvod se smatra potpuno meksičkim – što znači da kineske firme mogu da izbegnu američke carine i sankcije nametnute kineskoj robi usred nastavka trgovinskog rata između dve zemlje, piše BBC.
Direktor kompanije, Ju Ken Vej, kaže da je preseljenje u Meksiko imalo ekonomski i logistički smisao.
“Nadamo se da ćemo utrostručiti ili čak učetvorostručiti proizvodnju ovde”, priča on na savršenom španskom. “Namera je da ovde u Meksiku podignemo proizvodnju na nivo našeg poslovanja u Vijetnamu”.
Firma je stigla u grad Monterej tek 2022. godine, ali već zapošljava 450 ljudi u Meksiku. Ju Ken Vej kaže da se nadaju da će narasti na više od 1.200 zaposlenih, koji će upravljati sa nekoliko novih linija u fabrici u narednim godinama.
Vredni ljudi, brzo uče
“Ljudi ovde u Meksiku su veoma vredni i brzo uče”, kaže Ju. “Imamo dobre operatere i njihova produktivnost je visoka. Dakle, što se tiče radne snage, mislim da je Meksiko strateški veoma dobar”.
Svakako, smatra se da “bliska trgovina” pruža značajan zamah meksičkoj ekonomiji – do juna prošle godine, ukupan izvoz Meksika je porastao za 5,8 odsto u odnosu na godinu ranije, na 52,9 milijardi dolara.
Trend ne pokazuje znakove usporavanja. Za samo dva meseca ove godine, bilo je najava kapitalnih investicija u Meksiku od skoro polovine vrednosti godišnjeg ukupnog iznosa iz 2020. godine.
Fabrika sofa Man Vah nalazi se u Hofusanu, kinesko-meksičkom industrijskom parku. Potražnja za parcelama u ovom kompleksu je velika: svaki raspoloživi prostor je prodat.
U stvari, Udruženje industrijskih parkova Meksika kaže da je svaka lokacija koja treba da bude izgrađena u zemlji do 2027. godine već otkupljena. Nije ni čudo što mnogi meksički ekonomisti kažu da interesovanje Kine za tu zemlju nije prolazna moda.
“Strukturalni razlozi koji dovode kapital u Meksiko su tu da ostanu”, kaže Huan Karlos Bejker Pineda, bivši zamenik ministra spoljne trgovine Meksika. “Nema naznaka da će se trgovinski rat između Kine i SAD uskoro završiti, ili se barem umanjiti njegov intenzitet”.
“Dok kinesko poreklo kapitala koji dolazi u Meksiko može biti neprijatno za politiku nekih zemalja”, kaže on, “prema međunarodnom trgovinskom zakonodavstvu, ti proizvodi su, na svaki način – meksički”.
To je Meksiku dalo očigledno strateško uporište između dve supersile: Meksiko je nedavno zamenio Kinu kao glavnog trgovinskog partnera SAD, što je značajna i simbolična promena.
Povećana trgovina Meksika sa SAD delom je nastala i kroz drugi ključni aspekt “bliske trgovine”: američke firme takođe postavljaju meksičke pogone, ponekad nakon premeštanja proizvodnje iz fabrika u Aziji.
Novi bogataš je u gradu
Možda je najbolji primer za to došao od Ilona Maska prošle godine, kada je otkrio planove za novu Tesla Gigafabriku nedaleko od Montereja. Međutim, kompanija za proizvodnju električnih automobila tek treba da uđe u fabriku vrednu 10 milijardi dolara.
I dok je Tesla očigledno još uvek posvećen projektu, usporio je svoje planove zbog zabrinutosti oko globalne ekonomije i nedavnih otpuštanja radnika iz kompanije.
Ali što se tiče kineskih investicija, neki pozivaju na oprez zbog uvlačenja Meksika u širu geopolitičku borbu između SAD i Kine.
“Stari bogataš u gradu, SAD, ima problema sa novim bogatašem u gradu, Kinom”, kaže Enrike Dusel iz Centra za kinesko-meksičke studije Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku. “A Meksiko – pod prethodnim administracijama, a ni u ovoj – nema strategiju u odnosu na ovaj novi “triangualni” odnos.
S obzirom na to da predstoje izbori sa obe strane granice, SAD i Meksiku možda predstoje nove političke razmirice. Ali bilo da se radi o Donaldu Trampu ili Džou Bajdenu u Beloj kući u naredne četiri godine, malo ko očekuje bilo kakvo poboljšanje u američko-kineskim odnosima.
Meksiko mora da bude oprezan
Dusel smatra da je blizina granica bolje definisana onim što on naziva “održavanje bezbednosti”, rekavši da je Vašington stavio zabrinutost za nacionalnu bezbednost iznad svih drugih faktora u svom odnosu sa Kinom. Meksiko, tvrdi on, mora da bude oprezan da ne bude uhvaćen u sredini.
“Meksiko je poslao Kini jasnu poruku: ‘Dobro došli u Meksiko!’. Ne treba vam doktorat da biste znali da se ovo neće dobro završiti za bilateralne odnose između SAD i Meksika na srednji rok“, dodaje on.
Drugi su optimističniji.
“Prema mom mišljenju, pitanje nije da li će se ovaj trend nastaviti, već koliko od ovog trenda možemo da iskoristimo”, kaže bivši meksički trgovinski zvaničnik Huan Karlos Bejker Pineda.
“Siguran sam da ljudi vode iste razgovore u Kolumbiji, u Vijetnamu, u Kostariki. Dakle, mi u Meksiku moramo da se uverimo da uslovi koje dobijamo idu ruku pod ruku sa korporativnim i vladinim odlukama da se ovaj trend održi na duži rok”.
U Montereju, talentovane meksičke krojačice u Man Vah fabrici dovršile su još jednu sofu pre nego što je poslata na sever.
Kada ga američka porodica kupi u Valmart prodavnici u njihovoj blizini, verovatno neće imati pojma o složenoj geopolitici koja stoji iza njegove proizvodnje.
Ali bez obzira da li je “bliska trgovina” pametan ulaz na “zadnja vrata” u SAD ili deo skupog rata između supersila, to je trenutno ključna prednost Meksika u ovim turbulentnim vremenima globalne trgovine.
