Postoji kritika koja ima za cilj da nas unapredi i ona koja ima za cilj da nas osujeti. Ova prva, je uglavnom usmerena na to da se ukaže na neko naše ponašanje koje nije bilo u skladu sa očekivanim i samo je upućena na poentiranje tog ponašanja. Na primer, ,, Danas si zakasnio 10 minuta na sastanak, pokušaj da ne kasniš više“, ,,Tvoj glas na današnjoj prezentaciji je bio tako tih da nisam mogao da te čujem šta govoriš“…
Kritiku koja se fokusira na činjenično stanje i konkretnu situaciju je lakše prihvatiti nego kritiku koja u sebi sadrži generalizaciju na celokupno ponašanje i ličnost, pri čemu se činjenice koriste da bi se kod drugih izazvala krivica. Na primer, ,, Miriću, kasniš sa izveštajem? Ti uvek kasniš. Nije mi jasno kako si i dalje na ovom poslu sa takvim radnim navikama. Kad bi svi u ovoj firmi bili spori i lenji kao ti, odavno bismo propali!“ Ovakva vrsta kritike je tzv. manipulativna kritika i koristi TI-poruke i odrednice kao što su uvek, nikad, i svi. Kada dobijete takvu kritiku nije pametno suprotstaviti joj se koristeći opravdanja jer ih druga strana neće uzeti u obzir. Deo strategije je delimično prihvatanje kritike.
Jedan od načina da se izborite sa kritikom je da je prihvatite ali da je ne uzimate kao nešto apsolutno tačno. Jedan od mogućih odgovora bi bio ,,U pravu ste, kasnim sa OVIM izvestajem“. Zatim, moguće je složiti se u verovatnoći. Na primer, ,,Verovatno ste u pravu da često kasnim…“ Možete se takođe složiti sa principom. Na primem ,, U pravu ste, ne bismo mogli da opstanemo u poslu toliko dugo kada bi svi kasnili“. Kada se na ovakav način odgovori na kritiku ,,spušta se lopta“ u komunikaciji a opet ne priznaje se apsolutna krivica za sopstveno ponašanje.
Izvor: Vaš psiholog
