Za decu, iskustvo roditeljskog laganja podriva njihovu sigurnost, jer zavise od roditelja u svakom smislu. Gaslajting, kako se popularno naziva ovaj vid laganja, po čuvenom filmu “Plinska svetlost” je poseban oblik laganja koji potkopava poverenje dece u sebe, a istovremeno narušava poverenje i privrženost roditeljima. Uporno ponavljanje ovog ponašanja od strane roditelja tokom detinjstva uzrokuje bol i štetu detetu na više nivoa, kako prenosi Psychology today.
Gaslajting je oblik laganja gde se osoba koju lažu natera da se oseća ludo, glupo ili oštećeno jer veruje u ono što je zapravo istina. Evo nekoliko primera.
Kada je Rene napunila 16 godina, otac ju je ohrabrio da nauči da vozi i dobije dozvolu. Rekla mu je da ne vidi smisao da uči da vozi ako nema auto. Rekao joj je da će joj nabaviti auto kada dobije dozvolu. Nekoliko meseci kasnije, nakon što je položila vozački ispit, imali su ovaj razgovor:
Rene: Tata, možemo li danas u kupovinu automobila?
Tata: Ne treba nam novi auto.
Rene: Rekao si da ćeš mi nabaviti auto kada dobijem vozačku dozvolu.
Tata: Ne, nisam. Rekao sam ti da možeš da koristiš moj auto kada ga ja ne koristim.
Rene: Dobila sam svoju dozvolu jer si rekao da ćeš mi nabaviti auto.
Tata: Čuješ ono što želiš da čuješ.
U ovom primeru, Renein otac je ili zaboravio da joj je obećao da će joj kupiti auto kada je položila vozački ispit ili se predomislio. Umesto da bude iskren prema Rene, on ju je lagao. On joj je rekao da je razlika u njihovom sećanju na njegovo obećanje posledica činjenice da ona ne može da napravi razliku između onoga što ljudi govore i onoga što ona želi da ljudi kažu. On joj govori da ne može da veruje svojim čulima ili pamćenju.
Sten je imao slično iskustvo sa svojom majkom. Kada je Sten imao 11 godina, probudilo ga je ono što je zvučalo kao da njegova majka plače u nevolji. Utrčao je u dnevnu sobu da pomogne majci i zatekao je sa čovekom kojeg nikada ranije nije video. Majka je brzo ustala i gurnula ga u njegovu spavaću sobu. Ušuškala ga je u krevet i rekla mu da je sve u redu i da treba da spava. Ujutro su imali sledeću diskusiju.
Stan: Mama, ko je bio taj čovek sa kojim si sinoć bila?
Mama: Nisam bila sa muškarcem sinoć.
Stan: Ušao sam u dnevnu sobu jer si vikala i video sam te.
Mama: Ovde nije bilo nikoga. Sanjao si jer si bio u polusnu.
Stan: Video sam čoveka sa tobom. Imao je bradu.
Mama: Sanjao si. To se dešava kada si veoma umoran. Večeras bi trebalo ranije da legneš.
Stenova majka nije htela da prizna sinu da je prethodne noći bila sa muškarcem u njihovom domu, pa je lagala o tome. Gaslajting podrazumeva da se prenese detetu da ne zna razliku između stvarnosti i svojih snova.
Jedna epizoda roditeljskog gaslajting će verovatno ostaviti dete u izvesnoj konfuziji u vezi sa određenom prilikom ili oko sposobnosti da veruje roditeljima u određenim okolnostima. Kada je dete u više navrata lagano od strane roditelja, vrlo je verovatno da će dete razviti osećaj da ne može da veruje sebi. Poput Renea i Stena, ovoj deci se stalno govori da ne mogu da veruju svojim čulima, sećanjima i razumevanju stvarnosti. Ova deca često odrastaju osećajući se nesigurno u svoje sposobnosti i uče da veruju drugima više nego što veruju sebi. Često imaju poteškoća u donošenju odluka ili preuzimanju liderskih uloga. Oni trpe znatnu anksioznost i često ne uspevaju, jer potcenjuju svoje sposobnosti i nemaju samopouzdanja.
Svaki roditelj može lagati svoju decu, ali većina to ne radi, jer je to varljivo i destruktivno za dete, posebno tokom razvojnog procesa u detinjstvu. Roditelji koji pate od određenih mentalnih bolesti, kao što su granični i narcisoidni poremećaji ličnosti , skloniji su da omalovažavaju, jer im je mrsko da preuzmu odgovornost za greške ili neželjene posledice koje izazivaju.
Ako ste osoba koja je tokom svog detinjstva bila izložena čestim laganjima od strane roditelja i nastavljate da se borite sa osećanjem anksioznosti, neuspešnosti i prevelike zavisnosti od drugih, morate da povratite svoje samopouzdanje što je pre moguće. To će zahtevati da prihvatite da vas je roditelj lagao umesto da preuzmete odgovornost za neželjene ishode. Ako je vaš roditelj lagao vas, najverovatnije je lagao i druge. Shvatanje da je ovo bio pokušaj vašeg roditelja da se izbori sa nekim problemima i da vi zapravo niste nesposobni je prvi korak. Drugi korak je da potvrdite svoje samopouzdanje tako što ćete rizikovati i verovati u sopstvene sposobnosti, a ne da tražite druge da potvrde vaša saznanja i sećanja. Iako bolan, ovaj proces može da vam promeni život dajući vam nivo mira koji niste ni sanjali da ćete moći da postignete.
