Vašington se sprema da sprovede divlji eksperiment, tako što će isprobati šta se dešava kada se jedan od “remetilaca” Silikonske doline susretne sa najvećom svetskom birokratijom, piše Politico.
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Musk se lično pojavio u prestonici SAD u sredu ujutru, dan nakon što ga je novoizabrani predsednik Donald Tramp postavio da vodi “Ministarstvo za vladinu efikasnost“ (DOGE), to jest inicijativu za smanjenje rasipništva vlade, prevara i neefikasnosti, gde god tehnološki mogul odluči da ih nađe.
Dve velike nepoznanice se već nadvijaju nad čitavom idejom. Jedna je na koje će tačno delove vlade ciljati nova institucija. Druga je koliko će to ozbiljno shvatiti u Vašingtonu.
Mask će voditi projekat zajedno sa Vivejkom Ramasvamijem, biotehnološkim investitorom i saveznikom MAGA pokreta, koji se na unutarstranačkim izborima nadmetao sa Trampom, pa ga zatim podržao.
Obojica su autsajderi u Vašingtonu i, na osnovu onoga što su izjavljuju, planiraju da unesu radikalnu perspektivu u kompletnu ideju o reformi vlade.
Tramp je tu ideju predstavio svojim uobičajenim bombastičnim obećanjima u izjavi svog tranzicionog tima objavljenoj na njegovoj društvenoj mreži Truth Social.
“Ovo će postati, potencijalno, ’Projekat Menhetn‘ našeg vremena“, napisao je on, dodavši da će poslati “udarne talase kroz sistem”.
Maskova glavna agenda u ovom projektu već izaziva nevericu u Vašingtonu. On je o toj ideji raspravljao sa Trampom mesecima nakon što ju je dvojac prvi put izneo, tokom intervjua uživo na mreži X, i kazao na Trampovom mitingu u Njujorku u oktobru da će skresati federalni budžet za dva biliona dolara. Nije jasno da li je mislio na period od više od jedne decenije ili na godinu. Ako je u pitanju druga opcija, to bi bilo dovoljno da zatvori skoro celu vladu, uključujući Pentagon.
Sa svoje strane “udarnog talasa” Ramasvami je predložio otpuštanje federalnih službenika sa neparnim brojevima socijalnog osiguranja (nalik JMBG-u). On takođe smatra smatra da bi FBI trebalo ugasiti, a 1,5 miliona državnih službenika otpustiti. Tokom kampanje je najavio i da želi “krstaški rat” protiv velike vlade u Ministarstvu obrazovanja, Poreske uprave, kao i strane pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu.
Konkretni detalji o tome kako će DOGE plan zapravo izgledati, kako će primeniti promene ili čak kako bi “ministarstvo” uopšte bilo popunjeno za sada su oskudni.
Jedan značajan detalj je, međutim, da “ministarstvo” zapravo uopšte nije deo vlade. Funkcionisaće više kao tzv. Grejs komisija bivšeg predsednika Ronalda Regana, namenjena kontroli troškova federalne potrošnje, pružajući “savete i smernice izvan vlade“ o smanjenju potrošnje i restrukturiranju federalnih agencija.
Mask je ipak skočio pravo u borbu. Proveo je sredu u pratnji Trampa na Kapitol Hilu, prisustvujući sastanku republikanske konferencije u Predstavničkom domu i upoznajući se sa vladom kojoj je njegovih 200 miliona dolara pomoglo da dođe na vlast.
Još uvek je nejasno da li čak i najveći “jastrebovi” mogu da “svare” Maskove predložene rezove. Obećanjem da će koristiti svoj komitet za političku akciju (PAC) za izbor pobednika na predstojećim republikanskim predizborima, on bi potencijalno mogao da ima mnogo uticaja u Kongresu kao donator. Međutim, na osnovu veoma ranih rezultata, taj uticaj za sada nije toliko jak jer su republikanci u Senatu izabrali senatora Džona Tuna za lidera većine, umesto Maskovog preferiranog kandidata Rika Skota.
Ipak, očekuje se da će se Mask snažno zalagati za isti nemilosrdni stil menadžmenta koji je primenio u mreži X, kada je kupio nekadašnji Tviter, kao i u kompaniji “Tesla”. Za to vreme uverava “Tesline” investitore da je imenovanje samo privremeno. Imajući u vidu njegovu opsežnu kolekciju javnih izjava o poslovnoj imperiji i političkim preferencijama, trošenje novca na životnu sredinu, prava radnika i politiku raznolikost, pravičnosti i inkluzije (DEI) moglo bi biti na udaru.
Što se tiče Ramasvamija, konkretni planovi su još manje jasni. Čak je na X-u objavio da skuplja ideje, napisavši da će “DOGE uskoro početi da prikuplja primere državnog rasipništva, prevara i zloupotreba“.
Čak i zagovornici veće efikasnosti američke vlade sumnjaju koliko je sve ovo mudro i koliko je verovatno.
Glavne prepreke pred Maskom i Ramasvamijem
Dženifer Palka, viša saradnica u Niskanen centru i bivša saradnica nekadađnjeg predsednika SAD Baraka Obame, pohvalila je cilj projekta da učini “sklerotičnu” federalnu vladu efikasnijom i odgovornijom.
“Ako Ilon dođe u grad i želi da preduzme nešto da sruši deo te korice koja se formirala.… Mislim da je to sjajno, želim mu sreću i rado bih pomogla“, rekla je Palka za Digital Future Daily (DFD), izdanje časopisa Politico.
Ona je, međutim, upozorila da bi previše grub pristup mogao na kraju da osujeti dobar deo cilja komisije, što je da omogući drugoj Trampovoj administraciji da efikasno sprovodi svoju politiku.
“Ako žele da raznesu (državne službe)… to je veoma loša ideja“, rekla je Palka.
Predlozi se već nižu u tehnokratskim političkim krugovima šta bi DOGE mogao da postigne. Den Lips, Semjuel Hamond i Tomas Hohman iz Fondacije za američke inovacije objavili su izveštaj u oktobru pod naslovom “Agenda efikasnosti za izvršnu vlast“, u kojoj se navodi kako nova administracija može eliminisati “rasipanje, prevaru i disfunkciju“ uz pomoć veštačke inteligencije alate i posla koji je obavlja Vladina služba za odgovornost.
Palka je iznela nekoliko jednostavnih principa za birokratsku reformu, rekavši da administracija treba biti u mogućnosti da zaposli i zadrži prave ljude, što će zahtevati reformu državne službe, smanjiti njihovo opterećenje i fokusirati ih na rezultate, što zahteva odgovarajuće procedure i čišćenje politike i “regulatorne korice”, i ulaganje u digitalnu infrastrukturu i infrastrukturu obrade podataka i “zatvaranje kruga između politike i njene implementacije”.
Ono što stoji na putu uzvišenim ciljevima je kako bi takva komisija zapravo izgledala, i koliku podršku može očekivati od federalne vlade. Kada je Obama formirao Bouls-Simpsonovu Nacionalnu komisiju za fiskalnu odgovornost i reformu kako bi se uhvatila u koštac sa državnim dugom nakon Velike recesije, u njoj su se nalazile ličnosti iz javnog i privatnog sektora, uključujući i članove Kongresa. I što je najvažnije, prema Zakonu o Federalnom savetodavnom komitetu iz 1972. godine, sastanci i zapisnici bili su predmet javnog nadzora, što, kako navodi Politico, nije prijatno ličnostima poput Maska i Ramasvamija.
Musk i Ramasvami bi mogli da zatraže sredstva za komisiju od Kongresa. Ako im to bude odbijeno, mogli bi sami da finansiraju komisiju. Čak i tada, neki koji bi inače bili optimistični u pogledu drugog Trampovog mandata izrazili su zabrinutost da bi Maskovi ogromna poslovna upltenost mogla da dovede do sukoba interesa koji bi kočio njegovu misiju da “pošalje udarne talase kroz sistem“.
“On je finansirao predsednikovu kampanju, a njegove kompanije su umešane u sve vrste regulatornih režima. Sukobi interesa su masivni i strašni“, rekao je za DFD Sohrab Ahmari, autor i suosnivač Compact Magazine-a koji je nedavno pisao o predstojećoj borbi za nadmoć između konkurentskih centara moći u Trampovoj administraciji. Takođe je tvrdio da bi Mask trebalo da se povuče iz uprave X-a kako bi izbegao njegovo predstavljanje kao “vladinog organa“.
Palka je tvrdila da bi DOGE na kraju mogao efikasnije da postigne svoj cilj približavanjem vladi, posebno imajući u vidu ograničeni vremenski okvir koji je Mask sebi dao da obavi svoj posao.
“Kaže da je tu samo šest meseci, a oni će izgubiti deo tog vremena, ironično, zbog birokratije koja im je neophodna da bi mogli bilo šta da urade. Bila sam deo komisija… gde pišete ove preporuke, a zatim ih šaljete, tako da ste jedan korak udaljeni od mehanizama stvarnih promena. Ili često dva ili tri koraka“, rekla je Palka.
