Da li se u dečijim crtežima mogu videti problemi koji muče dete? Kako to ispravno uraditi? Psiholog Julija Pas otkriva na koje signale treba da obratite pažnju:
Trauma, bol gubitak
“Da li je dete doživelo traumu ili gubitak – razvod roditelja, smrt rođaka? Na crtežu može da istakne člana porodice od koga se razdvojio. Sećam se slike devojčice koja je nacrtala sebe, svog tatu i sestru veoma skicirano, ali ceo centar slike je zauzela neverovatno lepa žena – ispostavilo se da joj je majka umrla pre šest meseci, a sve njene misli su bile o tome. U ovom slučaju, naravno, potrebna je pomoć psihologa u radu sa traumom.
Dešava se da su roditelji na ivici razvoda, a dete sve oseća. Ili su već razvedeni. I tada su na slici oba roditelja, ali po njihovim slikama možete da pretpostavite da je detetu teško: na crtežu izgledaju drugačije nego u vreme zajedništva.
Da li je tata otišao u drugu porodicu? Detetu je možda teško da prihvati, shvati i oprosti ovo: i tako se na slici tata pretvara u zloslutnu figuru. Takođe, jedan od roditelja može promeniti svoj izgled ako je dete trenutno u svađi sa njim ili je zbog nečega jako uvređeno.
Kako se razvijaju odnosi članova porodice lako je razumeti zbog toga u kojoj su meri ljudi na slici povezani ili nisu povezani zajedničkim aktivnostima. Ako je neko zauzet nečim drugim (majka i deca na slici šetaju šumom, a otac se igra na kompjuteru), ima smisla razmisliti o tome.
Ako dete nacrta sebe negde ispod stola, onda možete razmišljati o tome od čega se štiti, od čega želi da se sakrije, zašto traži utočište? Ili je možda kažnjen, oseća se krivim, doživljava autoagresiju?
Dešava se da se poteškoće u psihološkom stanju deteta ne otkrivaju prisustvom crteža, već njegovim odsustvom. Od deteta se traži da nacrta nešto, ali list je i dalje prazan. Ako ovo nije situacioni momenat, nije uvreda deteta ili njegovo raspoloženje, ako je to za njega uobičajena priča, psiholog će utvrditi u čemu bi moglo biti poteškoća. Možda anksioznost iz nekog razloga prevazilazi njegovu želju da nacrta sliku, čak i više – onemogućava.
Možda dete ima lošu komunikaciju sa jednim od roditelja i ne želi da uradi ono što se od njega traži. Postoji slična situacija: tražite da nacrtate osobu, a dete nacrta nešto nerazumljivo – kvadrat, crv, munju. Ovo može biti ili jednostavno nedostatak kontakta: “Neću da nacrtam ništa za tebe jer ne želim”, ili traumatično iskustvo, osećaj odbačenosti.
Prekinute linije
Ima li mnogo isprekidanih oštrih linija na crtežu? Pitanje je gde su i kome upućene. Ali u svakom slučaju govore o anksioznosti ili agresiji. Ako su linije tamne, mogu reći o depresivnom raspoloženju deteta.
Ukoliko smatrate da je crtež vašeg deteta neobičan ili primetite promene u ponašanju, važno je da ne donosite sami zaključke, već da se konsultujete sa psihologom.
