Hoće li rezultat hladnog vremena biti sneg zavisi najviše od temperature, ali ne nužno od one koju mi osećamo na tlu.
Sneg nastaje kada je atmosferska temperatura na tački zamrzavanja ili ispod nje i kada je vlažnost vazduha minimalna. Ukoliko je temperatura na tlu na tački zamrzavanja ili ispod nje, sneg će stići do zemlje.
Međutim, to se može dogoditi i kada uslovi na tlu nisu takvi. U tom slučaju, snežne pahuljice će početi da se tope čim dostignu ovaj sloj visoke temperature; otapanje stvara isparenje koje hladi okolni vazduh oko snežne pahuljice, a to hlađenje zaustavlja topljenje. Pravilo je da se sneg neće formirati ukoliko je temperatura na zemlji barem 5 stepeni Celzijusa.
Iako može biti pretoplo za sneg, nikada ne može biti previše hladno za sneg. Sneg se može stvoriti čak i na neverovatno niskim temperaturama, dokle god postoji neki izvor vlage i neki način za hlađenje vazduha. Istina je, međutim, da se većina obilnih snežnih padavina javlja kada je vazduh relativno topao blizu zemlje – obično oko -9 stepeni Celzijusa ili toplije – pošto topliji vazduh može da sadrži više vodene pare.
Zbog toga što stvaranje snega zahteva vlagu, veoma hladna ali suva područja retko vide sneg. Suve doline na Antarktiku, na primer, predstavljaju najveći deo ovog kontinenta koji je bez leda. Suve doline su veoma hladne, ali je tamo vlažnost vazduha veoma niska, a jaki vetrovi pomažu da se odnese bilo koja preostala vlaga u vazduhu. Kao rezultat imamo ekstremno hladan region skoro bez ikakvog snega.
Sneg na tlu
Karakteristika snega na površini nakon snežnih padavina zavisi od prvobitne forme kristala i toga kakvi su vremenski uslovi kada sneg padne. Na primer, kada su snežne padavine praćene jakim vetrovima, snežni kristali su razbijeni u manje fragmente koji se mogu gušće nataložiti. Nakon padavina, sneg može da se istopi ili da ispari, ili se može zadržati neki duži period. Ukoliko sneg ostaje na zemlji, tekstura, veličina i oblik svakog zrna će se promeniti čak i kada temperatura snega ostaje ispod tačke zamrzavanja, ili se zrna mogu otopiti i ponovo smrznuti tokom vremena i postati kompresovani kasnijim padavinama.
Tokom zime, snežni pokrivač obično akumulira i razvija kompleksno slojevite strukture koje čine brojna snežna zrna, koja oslikavaju vremenske i klimatske uslove koji su zastupljeni u vreme taloženja, kao i promena unutar snežnog pokrivača tokom vremena.
Koliko velike mogu biti snežne pahulje?
Snežne pahulje su akumulacija mnogih snežnih kristala. Većina ima prečnik manji od 1,3 centimetara. Pod određenim uslovima, koji obično zahtevaju temperature blizu mržnjenja, slabije vetrove i nestabilne atmosferske uslove, mogu se formirati mnogo veće i nepravilnije pahulje – prečnika skoro 5 centimetara. Ne postoji rutinsko merenje dimenzija snežnih pahulja, tako da njihova tačna veličina nije poznata.
