Kako nastaje vršnjačko nasilje? Ovo su 2 najčešće greške roditelja zbog kojih dete postaje nasilnik

Psiholog Aleksandra Janković otkriva dva porodična scenarija iz kojih proističe vršnjačko nasilje.

Vršnjačko nasilje nastavlja da odnosi žrtve, a poslednji u nizu je sedamnaestogodšnji Martin Barna čije je telo pronađeno 18. septembra u Novom Knjaževcu. Pripadnici MUP-a uhapsili su M.D. (19), J.D. (18) i dvojicu maloletnika, starih 16 i 15 godina, osumnjičenih da su ubili 17-godišnjeg Martina Barnu.

Kako “Telegraf.rs” saznaje, nakon kraće rasprave, četvorica uhapšenih šutirala su mladića rukama i nogama, a kako je obdukcija pokazala mladiću je od udaraca u stomak pukla jetra.

Istovremeno, pripadnici policije su u Kragujevcu uhapsili S.Z. (19) zbog postojanja osnovane sumnje da je, u jednom ugostiteljskom objektu, fizički napala devojku (18), tako što joj je zadala više udaraca rukama i nogama po glavi i telu.

Nažalost, vršnjačko nasilje u Srbiji nimalo ne jenjava, a govoreći o tome ne možemo da izuzmemo roditelje koji su najodgovorniji i moraju da snose odgovornost za to što je njihovo dete nasilnik.

Iako nijedan roditelj ne želi da prizna tako nešto i vrlo verovatno negira, upravo su oni ti koji mogu da primete kako im se dete ponaša kod kuće. Ako je žustro, nervozno, ima tendenciju da šutira i udara stvari, to može biti dokaz da nešto nije u redu. Roditelji moraju da razgovaraju sa detetom, kao i sa stručnim licem, odnosno psihologom.

– Ukoliko dete pokazuje agresivno ponašanje, očigledno je da pokušava da skrene pažnju na sebe kako bi ostvarilo određenu poziciju, i realizuje “važnost” i “prednost” u vršnjačkoj grupi. Međutim, često iza nasilničkog ponašanja dece stoje pogrešni modeli koji su prisutni u porodici. Najgora varijanta je da se pretuče dete koje je pokazalo nasilje, jer se time utvrđuju pogrešne pozicije. Psiholog bi trebalo da razgovara sa roditeljima tog deteta i vidi da li su u porodičnom sistemu pristuni takvi mehanizmi koji bi utvrdili zašto dete ispoljava agresivnost – kaže psiholog Aleksandra Janković u razgovoru za “Telegraf”.

barajevo, vršnjačko nasilje

Foto: peakpx.com, Telegraf

Ona ističe da postoje dva slučaja u kojima nastaje dete nasilnik.

– Jedna mogućnost je da je dete videlo agresivno ponađanje kod svoje kuće, a druga je da su roditelji prezaštitinički orijentisani prema njemu i da ga drže “pod staklenim zvonom”, tretirajući ga kao bezgrešnog. A kad to isto dete u školi napravi incident, pogrešno je pravdati to sa “bio/la je izazvana”, “samo je vratio/la šamar”… Psiholog treba da utvrdi koja je to greška koja je prisutna u određenoj porodici.

Postoje i oni savesni roditelji koji zaista vole svoju decu i žele da se bave njihovom ličnošću, pa će oni najčešće na prve znakove agresivnosti sami reagovati i neće čekati incident.

– Važno je da roditelji vode računa da im je dete društveno biće i da u komunikaciji sa drugima mora da se ponaša adekvatno, bez agresivnih ispada. Treba da ga usmere i pošalju na aktivnost koja bi mu donela mogućnost da se isprazni i nauči da kontroliše svoju agresiju. Sportovi, kao npr. borilačke veštine, veoma su dobra varijanta jer kontrolišu snagu i impulse. Mlada generacija danas mnogo vremena provodi na telefonu ili kompjuteru, pa nije zastupljena fizička aktivnost koja predstavlja odličan način da se kanališe bes i nezadovoljstvo, ali i da se dete, na kraju, preoblikuje – zaključuje Aleksandra Janković u razgovoru za “Telegraf”.

Preuzeto: Telegraf.rs

Be the first to comment

Leave a Reply