Kako odrastaju, deca sve manje imaju poverenja u svoje roditelje. Vremenom deca očekuju argumente za sve što im roditelji kažu, dok su u najranijem dobu slepo verovali svemu. Ali to što traže obrazloženje zapravo je ključno i predstavlja neku vrstu testa za roditelje.
Samim tim što dečije poverenje nije nešto što se podrazumeva, već je nužno na tome raditi, roditelji bi trebalo više pažnje da obrate na argumente koje deca od njih traže. Doslednost i strpljenje pri objašnjavanju svega što je mališanima potrebno i što traže od svojih roditelja je ključ poverenja. Naravno, ukoliko roditelji lažu svoju decu, ne ispunjavaju data obećanja i ne slušaju potrebe svoje dece, oni im nikada neće verovati.
Kada deca, pored mame i tate, počnu da se u životu sreću sa još nekim odraslim osobama koji im postaju uzori (vaspitači, učitelji, treneri) tada tek počinju da preispituju svoje mišljenje o roditeljima koji su do tada bili svemogući i sveznajući.
Ali kako bi odnos sa decom održali na istom nivou, roditelji moraju da se pridržavaju ustaljenih navika u vaspitanju i da provode kvalitetno zajedničko vreme, bez obzira na sve. Jer ukoliko se dete oseti zapostavljeno, iako to ne mora biti realna situacija, na putu je da prestane da veruje roditeljima.
Poverenje se najbolje stiče delima jer, kako tvrde psiholozi, deca upijaju sve što se dešava u njihovom okruženju. Ni jedan razgovor o poverenju neće imati dovoljno dobar efekat na dete, ali ukoliko roditelj ispunjava sitna, svakodnevna obećanja, dete zna uvek da ima na koga da se osloni, šta god da je u pitanju. Pri tom, kada ispunite obećanje prema detetu ne treba naglašavati koliko ste se žrtvovali zbog toga jer će se onda ono osetiti kao vaš teret.
Dozvoliti detetu da odrasta jedan je od bitnijih stavki za bolji odnos. Umesto da se prema malom školarcu odnosnite kao da je beba, bolje mu se obratite, uz primeren rečnik, kao prema jednakom sebi.
Kako se mališani ne bi osećali manje vrednim trebalo bi ih saslušati a ne ispitivati i proveravati. Takođe, njihovi problemi i nedoumice znaju da budu smešni i slatki, ali za njih je to tada jako strašno a još gore će im biti ukoliko im se budete zbog toga smejali.
Roditelji vole poslušnu decu a deca se osećaju vrlo ponosno kada ispune roditeljska očekivanja. Međutim, ništa od toga ne valja ukoliko nije umereno. Ukoliko dete radi samo ono što mu vi kažete nikada neće uspeti da izgradi svoje mišljenje i stav a pri tom će imati strah ako ne uspe u onome što misli da očekujete od njega. Zato je uvek bolje da kod deteta stvorite osećaj sigurnosti, da može da ima poverenja u vas i da može sa vama da podeli i uspehe i neuspehe.
Pohvaliti dete kada se trudi, kada uspešno prevaziđe svoje svakodnevne izazove, ali takođe treba pronaći način na koji će detetu biti skrenuta pažnja kada nešto nije u redu a da pri tom ono ne pomisli da je zbog neke njegove greške vaš odnos narušen.
Sva deca tokom razvoja prolaze kroz različite faze, ali ukoliko uspostavite dobar odnos koji je utemeljen na poverenju, sve promene će i roditeljima i deci lakše pasti. Kada dete zna da je unutar porodice zaštićeno, da je to utočište i sigurno mesto, onda će poverenje biti nešto što nikada neće prestati.
Preuzeto: edukacija.rs
