Raznovrsna, dobro izbalansirana ishrana, koja sadrži potrebnu količinu proteina, ugljenih hidrata, korisnih masti, vitamina i minerala – obezbeđuje pravilan rast i razvoj, dobro zdravlje i dovoljno energije. Mnogi roditelji, zabrinuti zbog probirljivosti deteta, postaju krajnje popustljivi i daju mu samo hranu koju ono voli, a između obroka – grickalice, “zahvalni” što hoće bilo šta da jede. Drugi roditelji, pak, forsiraju, insistiraju, kontrolišu, prete… No, svaka od ovih “taktika” se vraća kao bumerang.
Pozitivan i negativan odnos prema hrani
Dečje sklonosti u ishrani se menjaju iz dana u dan. Apetit i glad su potpuno različite stvari. Glad je znak tela da mu je potrebna energija, a apetit je naučeno ponašanje, koje uključuje zadovoljstvo i druge emocije vezane za hranu. Glad se pojavljuje već na rođenju, dok se apetit razvija vremenom. Deca se uče pozitivnom i negativnom odnosu prema hrani posmatrajući okolinu. Na primer, dete koje je od ranog uzrasta «učestvovalo» u opuštenim porodičnim ručkovima, više će se radovati hrani od deteta koje nije smelo da ustane od stola pre nego što isprazni tanjir.
Ne jedu, a rastu
Pojedina deca veoma malo jedu. Razlog tome je slab apetit, ili zato što ne uživaju u hrani. Ipak, na čuđenje njihovih roditelja, lepo rastu – što je, u stvari, pokazatelj da jedu dovoljno. Ta deca bi radije tri glavna obroka zamenila sa nekoliko manjih. Insistiranje na većoj količini samo pogoršava stanje. Ako su roditelji “agresivni” kada nude hranu, dete će manje da jede, nikako više. Za njega je insistiranje da jede veoma neprijatno, kao što bi svakome bilo. Važnije je uvesti određena pravila. Na primer, ne bi trebalo dopustiti mališanu da između obroka pije voćnog soka koliko želi, bez obzira koliko moljaka roditelje. Oni mogu da budu srećni što dete povremeno nešto jede, ali to neće pomoći na duge staze. Čak se pokazalo da deca kojoj je dozvoljeno uzimanje isključivo one hrane koju vole i kaloričnih sokova kad god požele – jedu upola manje od dece koja imaju striktno definisane obroke i užine. Zato pustite vašu «ptičicu» da u glavnim obrocima uzme hrane onoliko koliko hoće i dodajte užine. Uostalom, mnogi mališani počnu bolje da jedu kada prestane roditeljsko nadgledanje.
Smanjenje apetita
Posle navršenih godinu dana, normalno je da se detetov apetit smanjuje. Roditeljima se može učiniti da dete ne jede dovoljno, da nikad nije gladno, ili neće da ga drugi hrane. Ali, sve dok je aktivno i normalno napreduje, pad njegovog apetita je prirodan.
Mnogi roditelji forsiraju decu da jedu zato što strahuju da će slabiji apetit da dovede do njihove neuhranjenosti i lošeg zdravlja. Međutim, to je pogrešno, jer insistiranje na jelu dovodi do smanjenja apetita. Roditelji misle da dete ne jede dovoljno ukoliko jede manje od svojih vršnjaka i sitnije je od njih. Ali, u većini slučajeva je to normalno (izuzev ako dete ne jede premalo ili je jako sitno), sve dok napreduje u težini i visini, što može da se proveri merenjem i upoređivanjem sa tablicama rasta. Poneko odstupanje od krivulje rasta je normalno – ako je postepeno, tokom nekoliko meseci.
Što se tiče gubitka apetita, za to može da postoji mnogo razloga. Većina njih je normalna, odnosno nije zabrinjavajuća. Naročito su mala deca sklona oscilacijama apetita. Osim toga, deca razvijaju snažne sklonosti prema određenim vrstama hrane, a mogu lako da ustuknu pred novom hranom, ili onom koju ne vole.
Uzroci smanjenog apetita
– Smanjene potrebe za nutrijentima: između perioda ubrzanog rasta, deci nije potrebno toliko hrane kao kada intenzivno rastu.
– Odabir hrane: ako je suviše jednolična, ili nije prilagođena stepenu razvoja. Možda je detetu dosta podoja ili bočice, ili ima problema sa prelaskom na čvrstu hranu.
– Loše iskombinovani obroci i užine.
– Eventualna agresivnost roditelja kada je u pitanju hranjenje.
– Loše navike u ishrani: ukoliko dete jede mnogo grickalica i slatkiša pre glavnog obroka.
– Neredovni obroci takođe smanjuju apetit.
– Ometanje: kada mališani napune dvanaest meseci, više su zainteresovani za istraživanje prostorije u kojoj borave nego za jelo. Svaka promena uobičajenih okolnosti takođe ometa hranjenje.
– Oralni problemi: na primer, nicanje zuba.
– Neki medicinski faktori: nedovoljno razvijeno gutanje i žvakanje uslovljavaju loš apetit.
– Kada se deca ne osećaju dobro, obično izgube apetit – posebno kada je u pitanju jaka ili nova hrana. To može da se dogodi tokom svakog oboljenja.
– Infekcija grla: uzrokuje bol prilikom gutanja hrane.
Kako da poboljšate apetit deteta
* U vreme obroka ponudite raznovrsnu hranu: glavno jelo, hleb, drugu skrobnu hranu, buter, povrće, voće… i dozvolite detetu da odabere od ponuđenog.
* Pripremite ukusan obrok koji će, uz to, i lepo da izgleda. Pustite mašti na volju, pa pokušajte da atraktivno aranžirate hranu. Između ostalog, deca vole svetle boje (stavite na sendvič šargarepu, paradajz, peršun…).
* Detetu nije važna neka «specijalna» hrana (zato zaboravite kulinarske vratolomije), već ona koja se lako žvaće i guta. Nemojte da kuvate bez masnoće, jer ona poboljšava ukus hrane.
* Neka mališan «pomaže» prilikom pripreme obroka, a može i da ga sam sebi servira. Upozorenje: ako stavite suviše hrane na njegov tanjir, možda neće ni pokušati da jede. Imajte u vidu da dečja porcija iznosi jednu četvrtinu do jedne polovine porcije odraslih. Zato servirajte male porcije.
* Ne terajte dete da isprazni tanjir, čak i ako samo sipa. Kao i vaše, i njegove oči mogu da budu gladnije od stomaka.
* Izbegavajte pravila: “Uzmi od svega pomalo” ili: “Ako si nešto uzeo, moraš to i da pojedeš”.
* Voćni sok ograničite na 120-180 mililitara, jer smanjuje apetit za drugu hranu.
* Dajte sok uz doručak ili užinu, a ne između obroka. Tada dajte vodu da bi dete utolilo žeđ.
* Kada mališan želi da ustane od stola, pustite ga. Nemojte da ga vraćate za sto pre sledećeg redovnog obroka. Insistiranje da ostane za stolom će učiniti da manje jede.
* Ne produžavajte vreme obroka, ne primoravajte dete da ostane za stolom pošto ostatak porodice završi obed – jer će to kod njega da izazove neprijatne emocije prema jelu.
* Izbegavajte forsiranje. Pretvaranje obroka u borbu obično ne pomaže, naprotiv – stvara otpor prema jelu.
* Napravite plan obroka – sa tri glavna jela i dve užine.
* Izbegavajte da detetu dajete grickalice i slatkiše koji su bogati kalorijama, a siromašni proteinima.
* Servirajte pohovanu hranu (ribu i piletinu).
* U sendviče stavite sir i povrće.
* Pečurke spadaju u takozvane apetizere – hranu za povećanje apetita (stavljajte ih u picu, mešana jela od povrća, supe…).
* Neki nutricionisti preporučuju hranu koja će obezbediti više kalorija, recimo sa više proteina, koji potpomažu rast.
* Stvorite prijatnu atmosferu za vreme obroka. Dajte detetu vremena da se smiri pre jela.
* Ponekad apetit deteta nije “sinhronizovan” sa porodičnim obrocima. Važno je da ono sluša svoj organizam i jede kada je gladno, pa je ponekad dobro rešenje da mu se da laka užina dok se ne pripremi glavni obrok.
* Ne koristite hranu kao nagradu.
* Pustite dete da odabere koliko će da jede za vreme obroka (verujte njegovom centru za apetit).
* Pripremite male užine između obroka.
* Nikada nemojte da hranite dete ako je u stanju da samo jede (uzrast oko 12-15 meseci).
* Ograničite mleko na 500 mililitara dnevno.
* Ako su umorna, mala deca nisu raspoložena da jedu.
* Ne komentarišite kako dete malo jede za vreme obroka, ali nemojte ni preterano da ga hvalite, jer ono jede da bi sebe zadovoljilo.
* Isključite televizor za vreme obroka.
* Uživajte u jelu i pomozite detetu da uživa sa vama.
* Razmislite o upotrebi vitaminskih preparata. Oni nisu neophodni, osim ako ishrana nije dobro izbalansirana ili ne zadovoljava potrebe deteta. Najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom o uključivanju vitaminskih saplemenata (dodataka).
Opustite se
Ako dete nema medicinskih problema i ishrana je odgovarajuća, roditelji mogu da se opuste, bez obzira na mališanov slab apetit, jer će njegov rast i razvoj biti sasvim normalni.
Najčešće greške
Neki roditelji bude decu iz dubokog sna samo zato da bi jela. Drugi im prečesto nude užine, a dešava se i da užine budu obilnije od glavnih obroka. Pojedini roditelji se čak trude da kod deteta izazovu osećaj krivice: “Ako nećeš da jedeš ono što sam spremila/o, znači da me ne voliš”. U nekim slučajevima, roditelji primoravaju dete da sedi za stolom iako je obrok odavno završen za njega. A najčešća greška koju prave je kada drže punu kašiku hrane i na sve načine pokušavaju da je stave detetu u usta.
Izbegavajte negativne komentare
Najvažnije je naučiti dete da se što ranije samo hrani. U uzrastu posle šest meseci – neka prstima uzima komadiće hrane iz tanjirića. Sa godinu dana, neka pokuša da upotrebljava kašiku, a u drugoj polovini druge godine može kompletno da se samo hrani.
Uticaj roditelja na navike deteta je presudan. Izbegavajte da negativnim komentarima i neprijatnom mimikom pokazujete kako ne volite neku hranu. Deca će veoma brzo da usvoje vaš odnos prema hrani. Biti po svaku cenu u skladu sa nutritivnim kvalitetima i kalorijskim unosom je nemoguće, niti je neophodno. Dete će, svakako, da odabere nešto hranljivo – ako mu ponudite dobar izbor. Sve dok raste i razvija se, ono uzima dovoljno za svoje potrebe.
Redovne posete savetovalištu će pomoći da odredite da li dete normalno napreduje. Međutim, ako gubi telesnu masu, nije povećalo telesnu težinu za šest meseci, često se zagrcnjava ili povraća – pomoć pedijatra je neophodna.
Šta je normalno?
U uzrastu od godinu dana do kraja pete godine, deca normalno dobijaju dva do dva ipo kilograma godišnje, dok su u prvoj godini verovatno dobila oko sedam kilograma. Normalno je da po tri, četiri meseca nemaju povećanje telesne mase. Pošto ne rastu brzo, njihove kalorijske potrebe su manje, pa se čini da imaju loš apetit (to se zove fiziološka anoreksija). No, koliko će dete jesti, kontroliše centar za apetit u mozgu. Dete jede onoliko koliko mu je potrebno za rast i aktivnosti.
Preuzeto: Yumama.com
