Činjenica je da su društvene mreže danas promenile i odnose među ljudima i način na koji gledamo na stvari – u nekim stvarima možda nabolje, ali u nekim nesumnjivo nagore. Evo kako da neutrališemo njihove štetne efekte.
Verovatno ćete se složiti da je činjenica nešto što svi danas primećujemo oko sebe: da ređe razgovaramo sa drugim ljudima, zato što ćemo, čak i kad sedimo za istim stolom sa prijateljima i porodicom, radije proveravati svoj smartfon. Kad jedna osoba to počne, to se obično završi tako što na kraju i svi drugi posegnu za svojim telefonima.
Činjenica je da zahvaljujući društvenim mrežama imamo više informacija o tome šta se događa u svetu, znamo šta rade naši prijatelji čak i ako su veoma daleko od nas, znamo šta rade članovi porodice koji trenutno nisu u našoj blizini. Međutim, neke stvari u pogledu društvenih mreža zaista nisu dobre, ali pažljivim i svesnim postupanjem možemo da smanjimo ili neutrališemo te loše strane, objasnio je psiholog i istraživač fenomena ljudske sreće dr Tim Bono.
Problem: oslabljena pažnja. Društvene mreže omogućuju svom korisniku trenutan i lak pristup informacijama i zabavi. Kad se jednom naviknemo da trenutno dobijamo ono što hoćemo, kontrola koju imamo nad svojim impulsima slabi. Dr Bono tvrdi sledeće: ako nismo u stanju da se odupremo nagonu da proverimo fejsbuk tokom šest minuta koje provedemo u tišini, možda nećemo biti u stanju da obuzdamo svoj um da ne odluta onda kada je stvarno potrebno da održimo pažnju.
Rešenje: meditacija je najbolji način da se fokusiramo na nešto. Praksa meditacije omogućava da bolje uočavamo ometajuće misli i da ih pustimo da prođu, kaže dr Bono. Tako učimo da bolje vratimo svoju pažnju nazad na posao koji je pred nama. Ova veština će nam na kraju omogućiti da obavljamo komplikovane zadatke uprkos stalnom prilivu informacija i ometanja sa društvenih mreža.
Problem: izaziva zavisnost. Većina nas je svesna da provodi sate proveravajući svoje naloge na društvenim mrežama, ali ipak ne odustajemo. To je zato što društvene mreže izazivaju zavisnost slično kao kockanje. Kockar nastavlja da ulaže u igru iako stalno gubi – svaki put on očekuje da će sledeći put dobiti. To je potpuno isti mehanizam koji nas pokreće da pretražujemo društvene mreže.
Rešenje: držite telefon van domašaja ruke. Ili, nađite aplikaciju koja vas upozorava ili prekida kad provedete previše vremena na nekim sajtovima. Pomerite ikonicu za društvene mreže na poslednje mesto na ekranu.
Problem: ljudi se sve manje druže. Jedna od najvažnijih komponenti ljudske sreće je povezanost sa drugima. Ali, povezanost nema veze sa brojem prijatelja ili folovera na fejsbuku ili instagramu. Dr Bono kaže da su društvene mreže smanjile vreme i kvalitet naših međusobnih odnosa. Možemo da sedimo kraj nekoga, ali da mentalno budemo potpuno odsutni iz te situacije, ne koristeći priliku da se stvarno povežemo sa tom osobom na jednom dubljem nivou.
Rešenje: umesto da pretražujete po fejsbuku, pretražite svoj telefonski imenik i nađite nekoga koga ćete pozvati. Sreća koju dobijate od stvarnog povezivanja sa drugom osobom je mnogo veća nego od nekog posta ili lajka na društvenim mrežama.
Problem: poređenje sa drugima postaje norma. Dr Bono, kao i drugi psiholozi, odavno znaju da je ovakav pristup stvarnosti propast. Ljudi koji mere svoju vrednost prema drugima teško da ikad mogu da budu srećni. Na nesreću, društvene mreže nas stalno obaveštavaju šta su drugi postigli, kako se sjajno provode na letovanju i druge stvari zbog kojih počinjemo da im zavidimo. Ako ste često na društvenim mrežema, gotovo je nemoguće da odolite a da ne počnete da se poredite.
Rešenje: budite zahvalni za ono što imate. Psiholozi su odavno utvrdili da su ljudi koji svakog dana odvoje neko vreme da pomisle na stvari zbog kojih moraju da budu zahvalni srećniji i da imaju više nade. Čak je poznato i da se ređe razbolevaju od onih koji ne vide svetlu stranu stvari.
Problem: ometaju san. Ako čačkamo po društvenim mrežama do pred samo spavanje, osećaj uzbuđenja, strepnje, zavisti, ljutnje i sl. zbog onoga što vidimo na društvenim mrežema drži mozak pod tenzijom i na kraju nam ne da da spavamo dobro. Loše spavanje je, međutim, početak mnogo ozbiljnijih problema.
Rešenje: pre polaska na spavanje uradite nekoliko vežbi dubokog disanja. Ili, pročitajte neku dobru knjigu – istraživanja su pokazala da čitanje prave, dobre knjige smanjuje stres.
Preuzeto: Zdravahrana.com
