Mezimci i mezimice oduvek postoje u porodicama sa troje dece. Da li mama i tata neko dete više vole ne bi trebalo da bude pitanje, s obzirom na to da je roditeljska ljubav nemerljiva i bezuslovna, premda postoje faze kada deca tokom odrastanja imaju drugačiji utisak.
Ono što svi znamo jeste da postoje mezimci, naročito u porodicama sa troje dece. Šta odlikuje mezimce – evo po čemu ćete prepoznati da je neko dete “miljenik” ili “miljenica”.
Ko je zapravo mezimče u porodici?
Pitanje omiljenog deteta takođe proizilazi iz kompetitivnih odnosa braće i sestara. Da li me tata i dalje isto voli sada kada se rodio brat? Zašto mama provodi više vremena sa bratom – ovo su pitanja koja sigurno mališani postavljaju kada steknu utisak da su zanemareni samo zato što mama više pažnje posvećuje novorođenom bratu.
Ali, gledano iz roditeljske perspektive, postoje pokazatelji da se neko od troje dece “uvlači pod kožu” i to je ono što bi ih moglo svrstati u mezimce. U porodicama sa troje dece najčešće je to treće dete, koje kao najmlađe, već ima više iskustva i saznanja stečenih od svoje starije braće u ophođenju i načinima na koje može da dođe do onoga što želi. Sve ovo mu olakšava odnose sa svetom, pa se tako odmah stiče utisak da je reč o malom “šarmernu” kojem sve polazi od ruke.
NIje pravilo da će treće dete biti mazimče, pa tako postoje i drugi pokazatelji. Nagrade su nešto što roditelji treba ravnomerno i pravično da rasporede – ipak postoje situacije kada neku decu pohvalimo ili nagradimo za manje podvige, dok naizgled druga moraju više da se potrude.
Iako nije potpuno istina da mezimci moraju imati liderski karakter, oni su često harizmatična deca koja umeju da okupe drugu decu koja će ih podržati u svojim namerama i idejama.
