Adaptiranje organizma na toplotu traje nedelju ili dve. Zato iznenadni talas vrućine može da zatekne organizam nespreman. Šta raditi u tom slučaju?
Kako se organizam adaptira na toplotu?
* Više se znojimo. Isparavanje znoja sa kože predstavlja moćan mehanizam za rashlađivanje. Da bi preživeo vrućinu, organizam proizvodi dvostruko više znoja i počinje da se znoji na nižim temperaturama.
* Znoj počinje da sadrži manje soli – tako organizam ne dozvoljava da se potroši previše soli.
* Srce radi efikasnije, pumpajući više krvi po otkucaju. Ta krv cirkuliše prema površini kože i tako nas rashlađuje.
* Naše ćelije efikasnije koriste kiseonik. Naš metabolizam se usporava, a time se usporava i generisanje toplote koju organizam proizvodi.
Margaret Loghan, profesorka na australijskom Monaš univerzitetu (najveći univerzitet u Australiji), kaže da treba da održavamo temperaturu tela na nivou od 35,5 do 37,5 stepeni, jer to štiti naše vitalne organe i dozvoljava organizmu da normalno funkcioniše. Organizam dobija toplotu od metaboličkih procesa unutar tela i iz spoljašnje sredine, a toplotu gubi putem kože, znojenjem.
Kada primamo više toplote nego što je gubimo, te kada organizam ne može efikasno da reguliše temperaturu, nastaju problemi, od onih blagih kao što su grčevi, do onih ozbiljnih kao što je toplotni udar.
Osim starijih ljudi i male dece, kao i onih koji rade napolju, veći rizik po život i zdravlje na visokim temperaturama imaju osobe koje pate od hroničnih bolesti (kardiovaskularne, bubrežne, respiratorne, dijabetes, gojaznost, mentalne bolesti).
Tokom dana koji su ekstremno topli, prof. Loghan, osim već poznatih saveta da pijete dovoljno vode i budete u hladu u najtoplijem delu dana, savetuje i da: stavljate vlažne peškire oko vrata i ramena da biste se rashladili, držite noge u hladnoj vodi (ali ne ledeno hladnoj, jer to može da dovede do skupljanja krvnih sudova i uspori sposobnost organizma da reguliše temperaturu), odmarate se u najtoplijem delu dana.
Dr Džejms Habard, autor nekoliko hit knjiga, uključujući i The Survival Doctor’s Complete Handbook (Kompletan priručnik doktora za preživljavanje) kaže da se vreme postepeno menja (tokom smene sezona), što omogućava organizmu da se prilagodi na vremenske promene. Ali, čak i tada, ako su temperature veoma visoke, može doći do problema. Evo nekoliko njegovih saveta.
Kako preživeti vrućinu ako organizam nije adaptiran
Ako radite napolju:
* Pijte nekoliko čaša vode, soka ili sportskih napitaka na sat da biste izbegli dehidraciju koja pogrošava hipertermiju, odnosno povišenu temperaturu tela. Voda (i ostali napici) ne treba da budu ledeno hladni, jer to stvara grčeve u želucu. Ako pijete samo vodu, dodajte 1 kašičicu soli u prvih 1-2 litra vode (ili se posavetujte sa lekarom o količini soli i tečnosti ako vam je ograničio unos). Ograničite unos kofeina, zaslađenih napitaka, alkohola, jer oni dehidriraju organizam.
* Teške fizičke poslove radite pre 10 sati pre podne i posle 16 časova.
* Češće se odmarajte u hladovini.
* Nosite široku odeću od prirodnih materijala, kako bi koža „disala“.
* Ako provodite dosta vremena na suncu, nosite šešir (kačket) i koristite mleko za sunčanje.
Ako se nalazite u prostoriji bez klima uređaja:
* Otvorite prozore i napravite promaju. Dobro provetravanje je od suštinske važnosti.
* Ne zaboravite: kada je temperatura na vrhuncu, ventilator ne može da vas rashladi i snizi temperaturu tela. Takođe, povećana vlažnost vazduha može da oteža isparavanje znoja sa površine kože (dakle, hlađenje). To može da bude posebno opasno za osobe čiji se organizam ne adaptira dobro na toplotu, što uključuje starije osobe, decu mlađu od četiri godine i ljude koji pate od hroničnih bolesti ili su fizički aktivni.
* Može vam pomoći tuširanje preko dana ili vlaženje sunđerom.
Preuzeto: Zdravahrana.com
