U toku ovog procesa se uspostavljaju nove funkcije, koje do tada nisu postojale (disanje, regulacija temperature, varenje), a i menjaju neke koje su postojale, ali moraju da se temeljno prilagode novim okolnostima (krvotok, izlučivanje). Za to je potrebno određeno vreme. Ono za disanje iznosi – nekoliko minuta, za krvotok – oko 24 časa, za funkciju jetre – nekoliko dana, za bubrege – nekoliko nedelja, a za pojedine metaboličke i imunološke funkcije – nekoliko meseci.

Šta se događa u plućima pri prvom plaču?

Da bi pluća prodisala, u kratkom vremenu mora da bude odstranjena tečnost koja do časa rođenja ispunjava disajne puteve, da se plućni mehurići trajno ispune vazduhom, da se protok krvi kroz pluća poveća šest do deset puta, a disajni centar u mozgu preuzme svoju funkciju „od prvog do poslednjeg daha života“.
Bebe rođene na vreme, koje imaju zrela pluća i nisu pretrpele nikakav stres koji bi loše uticao na disajni centar, dišu bez napora. Kod prevremeno rođene, ali i neke terminske dece, plućna funkcija se teže uspostavlja – zbog čega im je ponekad neophodna stručna pomoć u jedinici intenzivne nege.

Šta se dešava sa krvotokom?

Prvim udisajima i podvezivanjem pupčane vrpce, krvotok se iz temelja menja. To rezultira prekidanjem protoka krvi kroz takozvane fetalne komunikacije – kojima je krv zaobilazila pluća, i uspostavljanjem normalnog protoka. On omogućava samostalan život, nezavisan od majčine cirkulacije.

Koja temperatura okoline bebi najviše prija?

Novorođeno dete je homeoterm, kao i odrasli, što znači da ima konstantnu telesnu temperaturu bez obzira na okolinu. Ali, raspon temperature sredine unutar kog može da održava svoju telesnu temperaturu konstantnom, mnogo je uži. Novorođenče se na hladnoći lako rashlađuje, a u pretoploj sredini lako pregreva. Terminskom novorođenčetu najviše prija temperatura od 31-34 stepena kada je golo, i oko 24 stepena kada je uobičajeno obučeno i pokriveno pamučnim pokrivačem.

Za koje vreme novorođena beba treba da promokri?

Beba mokri i pre rođenja, a posle rođenja bi morala da mokri bar jednom do kraja prvog dana života. Međutim, bubrežna funkcija novorođenčeta zadovoljava potrebe samo u bazalnim uslovima (kada je mala potrošnja energije), a nije dovoljna da savlada eventualna opterećenja kao što su smanjen ili povećan unos tečnosti ili neodgovarajuća ishrana, o čemu treba voditi računa.

Koliko vremena bebi treba da “nauči da sisa?”

Novorođenče, pa i nedonošče, ima urođen refleks sisanja. Ali, i pored toga, popriličan broj beba ima problema sa izvlačenjem mleka iz majčinih dojki. Za prilagođavanje složenih mehaničkih funkcija koje obavlja sistem organa za varenje, obično je dovoljno sedam dana od rođenja. Nakon tog perioda – zdrava, terminska beba bi trebalo da sisa bez problema i polako dobija u telesnoj masi. Digestivni sistem donesenog novorođenčeta je u potpunosti sposoban da svari majčino mleko. Svaka druga vrsta hrane za njega predstavlja opterećenje i izvor mogućih komplikacija.

Zašto neke novorođene bebe požute?

Novorođenče ima gušću krv od odraslih, jer ima veći broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) – koji su mu pre rođenja bili potrebni u uslovima smanjene koncentracije kiseonika u odnosu na njegovu količinu u vazduhu. Kako pri udisanju atmosferskog vazduha ta količina eritrocita predstavlja višak – on se razgrađuje u jetri. Tom prilikom, crveni piment hemoglobin se metaboliše u žuti – bilirubin. Najčešće, novorođenačka žutica nastaje zbog nezrelosti jetre koja treba da razgradi veliku količinu bilirubina i njegovog nakupljanja u krvi. Takozvana fiziološka žutica je normalna pojava, a dešava se kod oko trećine terminskih i polovine prevremeno rođenih beba. Obično nije jaka i prolazi spontano ili uz odgovarajuću terapiju bez ikakvih posledica.

Da li novorođenče poseduje imunitet?

Dete se rađa sa pasivno prenetim antitelima majke, koja ga štite od izvesnog broja infekcija koje je majka preležala, ali svega dva do tri meseca, a zatim iščezavaju. Za formiranje sopstvenog imuniteta je potrebno najmanje šest meseci, a praznina u periodu od trećeg do šestog meseca se popunjava antitelima koje sadrži (neprokuvano) majčino mleko. S obzirom da ono sadrži i druge elemente odbrane koji kod bebe još nisu sazreli, predstavlja najbolju zaštitu od infekcija.

Da li novorođena beba vidi i čuje?

Nervni sistem se najsporije prilagođava. Sa dva meseca se gube pojedini primitivni refleksi i započinje proces uspravljanja, koji se završava samostalnim prohodavanjem. Inače, nervni sistem se razvija i nakon završetka detinjstva, kada su svi ostali sistemi već odavno u potpunosti razvijeni. Ustanovljeno je da zdrava beba čuje i pre rođenja. Zato najpre reaguje na majčin glas, koji joj je od ranije poznat. Novorođenče je sposobno i da vidi, ali prvih dana po rođenju retko otvara oči, a i tada nije u stanju da fiksira pogled, jer nema iskustva. Treptanjem reaguje na jaku svetlost.

Kako da pomognete bebi da što bezbolnije prebrodi probleme prilagođavanja?

Sledite prirodu! Ona se postarala da ublaži probleme koji nastaju tokom složenog procesa adaptacije na vanmaterične uslove života, pružajući detetu kroz majčino mleko sve što mu nedostaje. Zato je od izuzetnog značaja da vašu novorođenu bebu što ranije stavite na grudi, da od rođenja sisa kad god poželi (danju i noću), i da je u prvih šest meseci života hranite isključivo svojim mlekom, pri čemu treba da dodajete samo vitamin D. Dojenje, uz postepeno uvođenje nemlečne hrane, treba da nastavite bar do godinu dana. Ono je, uz normalnu trudnoću i porođaj, najvažniji uslov za dobru prilagođenost uslovima sredine u kojoj dete živi.