Svet je u utorak potresla vest da je u osnovnoj školi u finskom gradu Vanta došla do pucnjave u kojoj je ubijen jedan dečak (12), dok su dve devojčice u teškom stanju. Posebno zabrinjava to što je osumnjičeni dečak star samo 12 godina, dok je u toj zemlji proglašen dan žalosti.
Sve informacije u vezi sa ovim zločinom prosleđuje finska policija, a tamošnji mediji ne prenose nikakve nezvanične ili neproverene informacije. Policija kaže da se pojavila na licu mesta u toj školi manje od 10 minuta nakon što je počinjen zločin i da je vrlo brzo privela osumnjičenog nekih četiri kilometara daleko od te škole, da je on kod sebe imao oružje, da je priznao da je pucao i da je zbog činjenice da je mlađi od 15 godina predat u nadležnost socijalnih službi.
Takođe je saopšteno da su poznati motivi osumnjičenog koji je priznao krivicu tokom ispitivanja, prenosi finski javni servis Ile ne navodeći detalje.
Kada je reč o žrtvama, već smo čuli da je jedan učenik šestog razreda preminuo na licu mesta, da se druge dve ranjene učenice, odnosno učenici, nalaze u bolnici i da imaju veoma teške povrede.
Nadležne službe su preko sredstava javnog informisanja i preko društvenih mreža odmah obavestila javnost da je učenicima i njihovim starateljima omogućena stručna, pre svega psihološka pomoć. Pritom su uputili, između ostalog, učenike ne samo te škole, nego svih škola u Finskoj, da se obrate službama za zaštitu učenika koje se nalaze u okviru njihovih obrazovnih institucija.
Na konferenciji za novinare koju su držali ministarka, premijer, ministarka pravde i ministarka obrazovanja, ministarka obrazovanja je briznula u plač, a predsednik Finske Aleksandar Stub, je napisao da je šokiran onim što se dogodilo i uputio je saučešće porodici preminulog učenika.
Mediji prenose da je zapravo zločin počinjen oružjem rođaka od osumnjičenog učenika. Finska važi za jednu od onih zemalja u kojoj je relativno lako kupiti i posedovati po zakonu oružje.
Inače, ova zemlja je već imala ovakve tragedije u prethodnih 17-18 godina. 2007. jedan 18-godišnji učenik je ubio šest učenika, medicinsku sestru i direktora škole. Godinu dana kasnije drugi učenik je ubio devetoro učenika i jednu učiteljicu u politehničkoj školi u jednom finskom gradu.
Zbog svega toga Finska je poštravala svoje, inače, vrlo specifične liberalne zakone o oružju. Ta promena je dovela, pored ostalog, i do toga da vlasnici oružja, naravno, moraju da imaju najmanje 18 godina, ali neobična odredba u ovom zakonu kaže da svako ko je stariji od 15 godina može da podnese zahtev da koristi oružje koje je neko već imao u legalnom posedu, uz saglasnost roditelja.
Danas je u Finskoj dan žalosti, a informacija koja je vezana za ceo ovaj zločin stigla je iz Prištine, odakle je saopšteno da je jedna od ranjenih učenica albanskog porekla, sa Kosova.
Nastavnica iz Finske za Euronews Srbija: Vlasti priznaju greške u sistemu, ali kažu da nije bilo indicija
Što se reakcije medija u Finskoj tiče nastavnica iz Srbije Dušica Božović, koja radi u toj zemlji, kaže da za sada nema puno informacija, da su objavljene samo one zvanične, uključujući sled događaja.
“Ne bave se toliko prošlošću, motivima i tako dalje, nego se priča o tome kako sada pomoći deci, kako razgovarati sa decom, gde se može dobiti neka dodatna pomoć i tako dalje”, kazala je nastavnica za Euronews jutro.
Na pitanje da li je ponuđeno neko objašnjenje kako je ovakav zločin mogao da se dogodi, Božović odgovara da je policija juče na preskonferenciji rekla da nije bilo nekih indikacija, da osoba nije poznata od ranije policiji, niti da je bilo nekih sumnji da će se to dogoditi.
“Oni priznaju da je došlo do neke greške u sistemu, da mnogo stvari nije urađeno kako treba, ali kažu da nije bilo indikacija. Takođe, po društvenim mrežama i među mladima, ja sam se malo raspitivala jutros kod dece svojih prijatelja, kažu da nema nikakvih priča o tome da postoji sumnja da je nešto u sistemu zakazalo”, kaže nastavnica.
Što se tiče promena u sistemu koje bi mogle rezultirati i novih detalja zločina, Božović kaže da se za sada sve drži u tajnosti i misli da neće biti informacija u narednih nekoliko dana.
“Nisu otkrivena ni imena učesnika, niti bilo ko priča o samom učesniku. Čak inicijalno nije ni pol otkriven nikoga od učesnika. Dakle, saznaće se, ali nekada kasnije. Za sad policija i druge nadležne institucije mole da se sačuva privatnost jer je to u cilju čuvanja prava tih i žrtava, ali i osobe počinitelja. Oni insistiraju na tome da je to ipak dete koje ima 12 godina i da se mora brinuti i o njegovim pravima”, ističe nastavnica.
Direktor Finske nacionalne agencije za obrazovanje Samu Seitsalo rekao je za Euronews Dan da očekuje organizovani odgovor odnosno reakciju sistema.
“U ovom trenutku policija sprovodi istragu. Naravno svi će pomoći ukoliko to bude potrebno, ali je uloga policije da sprovede istragu. Moramo imati činjenice na stolu i tek posle toga da donosimo odluke i zaključke o tome šta ćemo dalje raditi. Juče je policiji trebalo osam minuta da stigne na mesto zločina, 20 minuta da stigne Hitna pomoć i 50 minuta posle incidenta osumnjičeni za napad je pritvoren, odnosno policija ga je privela. Dakle, imali smo jednu prilično brzu reakciju na tragičan događaj koji se juče desio”, kazao je Seitsalo.
Na pitanje da li su nastavnici dobili uputstvo kako da se ponašaju nakon pucnjave i da li postoji tim stručnjaka koji se bavi decom sa traumama finski zvaničnik odgovara da je, nažalost, ta zemlja doživela slične incidente početkom 21. veka, te da je iz toga izvukla zaključke.
“U ovom trenutku svi u školi, pa i u školi u kojoj se desio incident, svi su na licu mesta u školama i pokušavaju da se vrate u neku normalnu rutinu, naravno uz pomoć nastavnika, psihijatara i drugog stručnog medicinskog osoblja. Tako da u školi ima odraslih osoba koje pomažu. Te osobe, inače, kažu da je danas u školi bilo 90 odsto đaka”, rekao je Seitsalo.
Finska je reagovala nakon prethodnih sličnih zločina tako što je pripremila smernice za sve škole o tome kako da se pripreme za različite vrste kriza, uključujući i krize sa nasiljem.
“Postoje dve vrste uputstava. Prvo, vezano za fizičku bezbednost škola. Postoje uputstva za škole u pogledu toga da se odbrane. Sistemi zaključavanja škola su se promenili u većini škola, uključujući i ovu koja je pogođena. Postoji jedna vrsta dugmeta za uzbunu koje nastavnici mogu da pritisnu ako dođe do ovakvog incidenta. Što se tiče novih škola ali i kod renoviranja starijih škola, postoje putevi za evakuaciju iz učionica, postoje planovi naravno, tako da, ako se nešto slično desi, onda nastavnici i učenici mogu to da iskoriste”, objašnjava Seitsalo.
On takođe ističe da je važno pružiti pomoć u pogledu mentalnog, kao i fizičkog zdravlja učenika tako da niko ne ode toliko daleko kada je reč o ovakvim tragičnim incidentima.
“Poenta je da se čovek posmatra u celini, da se brine o njegovom kako fizičkom, tako i mentalnom zdravlju kada je reč o đacima, odnosno o učenicima. U svim školama postoje medicinske sestre, takođe učenici imaju pristup psihološkoj i psihijatrijskoj pomoći u slučaju nekakvih problema sa mentalnim zdravljem. Moram da priznam da su ponekad redovi za sastanke sa psihijatrom veliki, tako da je potrebno predugo vremena da se dođe do psihologa. Ipak, što se tiče strukturnih stvari, to postoji, ali je fokus na mentalnom zdravlju studenata, odnosno učenika”, kaže zvaničnik.
Što se tiče paralela između zločina u školi “Vladislav Ribnikar” Seitsalo ističe nekoliko sličnosti, ali ne želi da izvlači previše zaključaka, dok ne bude poznato više činjenica.
“Vrlo sam oprezan i ne želim da u ovom trenutku iznosim bilo kakve zaključke. Eventualni sud moram da zasnivam na činjenicama koje su do sada utvrđene, a to je da u oba slučaja izvršilac je bio maloletan, u našem slučaju 12 godina, ako se dobro sećam. Napadač u Beogradu bio je to 13-ogodišnjak koji je, dakle, počinio zločine. Druga sličnost je u tome, ako sam dobro obavešten, u oba slučaja je oružje koje je korišćeno oružje sa dozvolom i vlasnik je imao prava da poseduje to oružje. Veliko pitanje u oba slučaja je kako je maloletnik imao pristup oružju i kako je moguće da su bili u situaciji da upotrebe to oružje”, ističe Seitsalo i dodaje da bi u budućnosti mogla biti korisna saradnja i podela iskustava između Srbije i Finske kako bi se izvukle zajedničke pouke.
