Energetske potrebe organizma za normalno funkcionisanje su veće zbog izuzetno niskih spoljnih temperatura. Preporučuje se obavezan doručak ujutro i pravilna raspodela hrane u dnevne pojedinačne obroke, tri glavna i jedna do dve voćne užine.
Pri tome, važno je da ishrana bude rasnovrsna i da se jede sezonsko voće i povrće, kao što su citrusi (pomorandze, mandarine, grejpfrut), potom nar, kivi, jabuke, brusnica, bundeva, kupus, paprika i peršun koji su dobar izvor vitamina C, ali i drugih materija neophodnih za održavanje zdravlja.
Unosite dovoljno tečnosti, najbolje sokove od sveže ceđenog voća, i tople čajeve, tople supe i čorbe.
Cink kojim su bogate riba, jaja, mleko i žitarice takođe ima važnu ulogu u borbi protiv infekcija kojima smo izloženi u ovim hladnim danima, navodi se u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Namirnice bogate flavonoidima – crveni luk, šargarepa i brokoli, crveno i narandžasto voće, orasi, mahune, jabuke, kruške … se takođe preporučuju u hladnim danima.
Beli luk i ren, takođe imaju svoje mesto. Namirnice kao što su bundeva i krompir, pasulj, grašak i drugo, potom meso, riba, jaja, žitarice i proizvode od žitarica, su takođe preporučeni deo obroka. Pri izboru mesa prednost kao i uvek treba dati nemasnom mesu – pilećem, ćurećem, telećem.
Tokom zimskog perioda je kraći boravak na suncu, sa tim i manja produkcija vitamina D. Potrebno je zato unositi više kalcijuma i ovog vitamina konzumiranjem mleka i mlečnih proizvoda. Unositi dovoljno tečnosti, najbolje sokove od sveže ceđenog voća i tople čajeve, tople supe i čorbe. Izbegavati hladne napitke, ali i vrele jer i to može ugroziti zdravlje.
Tradicionalna kuhinja, recepti i izbor hrane su dobar izbor za ove dane osmišljen dugogodišnjim iskustvom naroda. Naravno, da uvek treba voditi računa i biti umeren posebno vezano za unos masti, šećera, soli, navodi se u saopštenju koje je potpisala načelnica Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane Vesna Pantić-Palibrk.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
