Majčino mleko je od izuzetnog značaja za svaku bebu, ono ima komponente koje jačaju bebin imunitet i aktivno odgovaraju na njene potrebe, pa nije ni čudo što ga mnogi nazivaju ‘tečno zlato’. Može se reći i da je sastav majčinog mleka ‘živ’ i da pametno odgovara na potrebe deteta, te se prilagođava njenom rastu i razvoju.
Postoji 6 načina na koje se majčino mleko menja, nećete moći da verujete ali sve je to ‘majka priroda’ udesila na najbolji mogući način. Evo kakve promene se dešavaju u majčinom mleku i šta možete očekivati ako dojite bebu:
Kako beba raste, tako se mleko menja
Odmah nakon porođaja dojke proizvode kolostrum, pomalo žućkasto mleko gušće teksture. Ovo prvo mleko je prepuno imunoloških komponenti koje štite vaše novorođenče. Mnogi stručnjaci se slažu da je to zapravo prva vakcina za vaše dete. Oni objašnjavaju jedan da kolostrum sadrži jedan od glavnih popjačivača imuniteta koji se zove sekretorni imunoglobulin A, a koji oblaže unutrašnje organe i sluznicu probavnog, disajnog i reproduktivnog trakta.
“Ovaj spoj ne dopušta bakterijama i patogenima da uđu kroz creva, tako da štiti vašu bebu”, kažu stručnjaci.
Kolostrum koji ima manje hranljivih stvari (kao što su laktoza i mast) od zrelog mleka, obiluje proteinima i kalijumom i idealno odgovara potrebama tek rođenih beba.
Nakon što beba kroz kolostrum dobije buster za jačanje imuniteta (i sredstvo za čišćenje creva od mekonijuma) u prva dva ili tri dana nakon porođaja, vaše mleko se menja i količina se povećava. Reč je o prelaznom mleku koje mamino telo proizvodi tri do sedam dana, a potom se i ono postepeno pretvara u zrelo mleko.
Tokom cele prve godine života beba dobija zrelo mleko, ali ono se ne razlikuje puno od sastava kolostruma – i dalje ima najbitnija svojstva, ali razređena u većoj količini mleka.
Onog trenutka kada dete počne da unosi kalorije i potrebne hranljive sastojke iz krute hrane, količina mleka koje mama proizvodi počne da opada, a u sastavu su i dalje koncentrisane komponente koje jačaju imunitet.
“Mleko se proizvodi u manjim količinama jer bebe jedu i piju drugu hranu pa razvijaju više antitela i dobijaju veći sadržaj masti”, kažu stručnjaci i dodaju kako se svakako dojenje preporučuje i nakon druge godine života jer majčino mleko, uz veliki izbor krute hrane, jača detetov imunološki sistem i pomaže da zadovolji njegove prehrambene i emocionalne potrebe.
Sastav mleka se menja tokom skoka u razvoju i bolesti
Iako je sastav zrelog mleka tokom prve godine detetovog života uglavnom stabilan što se tiče razmere proteina, masti i šećera, ipak dolazi do nekih manjih promena u zavisnosti od bebinih trenutnih zdravstvenih potreba.
Na primer, ako beba ima skok u razvoju, ona će nekoliko dana zaredom tražiti češće podoje, a time će se sadržaj masti u mleku promeniti. Majčino mleko takođe može da se promeni i kada je beba volesna ili je majka izložena bolesti.
Stručnjaci smatraju da kada je beba bolesna, ona kroz svoju pljuvačku šalje signal majčinom telu da proizvodi više mleka sa antitelima specifičnim za tu bolest. Čarobno, zar ne? Slično tome, ako je majka izložena virusima, proizvodiće antitela koja će se preneti na bebu kako bi je zaštitila.
Mleko se menja iz dana u noć
Postoji i promena povezana sa cirkadijalnim ritmom. Primetićete da se tokom ranih jutarnjih sati proizvodi veća količina i da je brži protok majčinog mleka. Mleko koje se proizvodi krajem dana u svom sastavu ima i hormon melatonin koji pomaže lakšem snu i dužem spavanju.
Majčino mleko se menja tokom podoja
Mleko na početku hranjenja se zove prednje mleko i vodenastije je od onog pred kraj dojenja, koje je masnije. Masnoća se postupno povećava tokom podoja, ali to ne znači da je zadnje mleko bolje od prednjeg.
Mleko menja boju
Postoji širok raspon boja majčinog mleka, od plavkaste, žute, krem pa i narandžaste. Sve ove nijanse su prihvatljive i dobre za bebu, ali ako je mleko crvenkasto ili boje rđe, može da ukazuje na krv u mleku zbog oštećenja bradavica ili drugih oštećenja u dojkama.
Majčino mleko menja i ukus
Hrana koju jedete može da promeni ukus vašeg mleka, a neki ukusi traju duže od drugih. Prema istraživanju iz 2008. godine, ukus mentola traje najduže, dok se ukus banane oseća još samo sat vremena nakon što ju je mama pojela. Istraživanje iz 2001. godine pokazalo je da su bebe čije su majke pile sok od šargarepe tokom dojenja više volele žitarice sa ukusom šargarepe u odnosu na obične žitarice. Takođe, dokazano je i da je konzimiranje sirovog luka promenilo miris majčinog mleka kod nekih ispitanica.
