O autizmu se poslednjih godina mnogo govori, ali roditelji svejedno ponekad budu zbunjeni i uplašeni kada kod deteta primete neko “sumnjivo” ponašanje. Nije uvek lako razlikovati i prepoznati “austično ponašanje” odnosno one koje je karakteristično za autizam i neko “loše” ponašanje kod neurotipičnog deteta.
Neka ponašanja koja su česta kod autizma, mogu se smatrati problematičnim kod druge dece. Na primer:
Autistična deca mogu da grebu ili viču kada su frustrirani ili previše stimuisani.
Ponekad mogu da trče iz prostorije u prostoriju, da udaraju druge, pa čak i da povređuju sebe kad su uznemireni.
Deca sa autizmom uglavnom ne gledaju direktno u ljude kada govore.
Nije retkost da se ljuljaju, klate, kada se od njih očekuje da sede mirno.
Mogu da budu fokusirani na sebe i da ne pridaju mnogo pažnje događajima i emocijama oko sebe.
U školi, recimo, deca sa autizmom mogu da neadekvatno odreaguju na zaheve ili potrebe drugih mališana (recimo, da gurnu drugo dete u redu ili da ignorišu zahtev da se pomere, požure i slično).
Poteškoće u reakcijama na ljubaznost
Autistična deca ponekad takođe mogu da imaju poteškoće u smislu neadekvatne reakcije na ljubaznost druge odrasle osobe ili vršnjaka, piše verywellhealth.com, navodeći nekoliko primera koji će možda roditeljima dece sa autizmom zvučati poznato.
Na primer, kada dete sa roditeljima ode u posetu baki i deki, oni mogu raširiti ruke i krenuti da zagrle unuka ili unuku, ali dete rči u suprotnom smeru. Kada ga baka ili deka zagrle, mališan ih može udariti.
Ili, recimo, baka i deka kupe detetu poklon, a ono, iako je već dovoljno odraslo, kaže: “Meni se ovo ne sviđa, želeo/la sam… (nešto drugo)”.
Takođe, može da se desi da neko od vršnjaka dođe kod deteta sa autizmom da se igraju, ali mališan potpuno ignoriše društvo i igra se sam. Ili, šta god pokuša da uzme od igračaka, dete sa autizmom mu govori “ne diraj to”.
Razlike između lošeg i ponašanja dece sa autizmom
Treba napomenuti da deca sa autizmom mogu da ispoljavaju potpuno različito ponašanje, tako da su i izazovi sa kojima se njihovi roditelji suočavaju takođe drugačiji.
Senzorni izazovi
Gotovo je neizostavno da dete sa autizmom ili preslabo ili prejako reaguje na zvukove, svetla, mirise i dodir. Tako, na primer, dete koje beži od bake i deke može tako da reaguje i na njihov parfem. Dete koje mrzi zagrljaje zapravo možda ne voli osećaj da ga neko “pritiska” (u zagrljaju) iako možda voli tu osobu.
Senzorni izazovi mogu da budu i razlog za “loše ponašanje” kada se dete nađe u nekoj gužvi, gde je sve glasno i ljudi ga pritiskaju sa svim strana.
Izazovi u komunikaciji
Deca sa autizmom mogu da imaju različite poteškoće u socijalnoj komunikaciji. Na primer, može im biti teško da prepoznaju tuđe emocije ili mogu preterano da reaguju na emocije drugih.
Obratite pažnju na nameru deteta jer ono nije uvek svesno da nekim svojim ponašanjem može da povredi druge. Tako, na primer, autistično dete usred neke igre ili razgovora može da izađe iz sobe jer mu je dosadno i želi da radi nešto drugo, i ne shvata da to njegovo ponašanje utiče na druge.
Takođe, imajte na umu da deca sa autizmom kasne u razvoju. Neurotipično dete staro 12 godina bi trebalo da ume da se zahvali baki i deki na poklonu, čak i ako mu se ne sviđa. Osmogodišnjak se, međutim, u tome možda neće baš najbolje snaći. Autistična deca često su nezrela za svoje godine, pa se, recimo, tinejdžer sa autizmom može ponašati kao mnogo mlađe dete.
Izazovi u ponašanju
Postoje neka autistična ponašanja koja su, takoreći očigledna, odnosno lako ih je razlikovati od neurotipičnog ponašanja. Evo na šta treba da obratite pažnju:
Samostimulacija – dete se ljulja, pucka prstima ili mumla kako bi umirilo sebe i ostalo fokusirano.
Nedostatak kontakta očima – za mnogu decu sa autizmom je gotovo nemoguće da uspostave kontakt očima, naročito dok razgovaraju sa nekim. Iako je moguće da oni vremenom nauče da uspostave kontakt očima, ovakvo ponašanje gotovo nikad nije samo znak “lošeg” ponašanja.
Samopovređivanje – iako to nije nužno znak autizma, nije retkost da se deca sa ovim poremećajem povređuju tako što udaraju glavom o nešto, kopaju po koži i slično.
Manjak fokusa i pažnje – ovim mališanima je ponekad lako da se fokusiraju na jednu stvar, a teško na drugu. Uglavnom nikad namerno ne ignorišu nekoga ko govori, ali im može biti teško da se fokusiraju ukoliko osoba brzo govori ili iznosi neke apstraktne ideje.
Pravljenje buke – autistična deca mogu da proizvode zvuke, poput škripanja, pevušenja ili mrmljanja kada se nađu u situaciji koja im ne prija.
