Često svojim ponašanjem ne dozvoljavamo da se telo pripremi za zimu. Pretople prostorije i odeća, kao i denaturisana ishrana, čine da pore ostanu otvorene, pa tako gubimo dragocenu energiju, a u telo neometano mogu da se uvuku hladnoća, vlaga i vetar. Često se to i ne ispolji odmah, već kad nastupi sledeće godišnje doba, a tad je sve napredovalo ka unutrašnjosti tela i simptomi su znatno jači nego na početku.
Kada je vreme hladno, potrebno nam je toplo okruženje sa puno svežeg vazduha. Prostorije u kojima boravimo, radne na primer, ne bi trebalo da su pretople, pogotovo ako se unutra dosta krećemo, tako da onda temperatura treba da je i koji stepen niža nego kod kuće.
U najboljem slučaju ćemo od pretoplog vazduha biti pospani i bezvoljni i dobiti veoma gustu i usporenu limfu, a ukoliko je stalno pretoplo, onda će pore ostati otvorene da bismo se lakše znojili i prvi izlazak na hladnoću će napraviti problem.
Provetreno, ne otvoreno
Spavanje sa sasvim zatvorenim prozorima nije zdravo, kao ni spavanje pored širom otvorenog prozora. Najbolje je ostaviti otvoren prozor sat vremena pre spavanja i onda ga zatvoriti do jutra. U toku dana, naravno, treba redovno provetravati.
Zimi se možemo kretati, kao i leti, samo treba voditi računa da smo dobro obučeni. Vuna je još najbolji materijal za zimsku odeću. Treba izbegavati materijale u kojima se mnogo znojimo ili koji nas ne mogu dovoljno zagrejati.
Sladoled ili čaj?
U zimu, kao i leti, treba izbegavati ekstreme. Naravno, ako je ishrana usklađena i neutralna sa preovlađujućim toplim namirnicama i te kako se može uživati u sladoledu ili vrućem čaju. Zimi se posle čaja može uzeti nešto kiselo (ili se može čaj popiti sa limunom) kako bi se pore zatvorile, pogotovo ako se pije neposredno pre izlaska napolje.
Dodatak „toplih“ začina će mnogo pomoći da ojačamo vei ći (odbrambenu energiju tela), kao i da se zagrejemo. Začini kao što su origano, karanfilić, anis, komorač, kim, cimet, biber, senf, ruzmarin, majčina dušica i đumbir, ne samo da dosta poboljšavaju ukus hrane, oni je i obogaćuju jang energijom koja je potrebna da organizam funkcioniše nesmetano na nižim temperaturama.
Đumbir je pogotovo delotvoran kod borbe protiv raznih virusa, pa se može dodavati i u slana, i u slatka jela i u napitke.
Ono što bi bilo najvažnije jeste smanjenje obaveza i pravilna ishrana. Topao doručak će obezbediti energiju za veći deo dana i učiniće da zima ostane ono idilično godišnje doba koga se uvek rado sećamo. Dobro začinjen kompot, uz dodatak neke od žitarica, nahraniće sve organe.
Zimski čaj
Kao napitak treba izabrati neki aromatičan čaj. Većina toplog bilja slaže se i po ukusu, pa je svakome prepušteno da bude kreativan i napravi svoju mešavinu za zimu.
Jedna od mogućih je:
10 g suvog bosiljka
10 g komorača
5 g anisa
5 g usitnjene kore cimeta (ne mleveni cimet)
5 g karanfilića ili kardamoma
1 kafena kašičica prelije se sa 1/2 litra vode i ostavi da odstoji 20 minuta poklopljeno.
Procediti čaj, dodati malo đumbira u prahu i malo meda.
Kakao sa začinima
(najbolje je izabrati punomasni kakao sa oko 20% masnoće)
Kakao se kuva gorak sa vodom (kravlje mleko stvara sluzi… eventualno koristiti pola sojinog mleka umesto vode) ili sa 1/2 kašičice šećera.
Kad se zakuva, u šolju dodati malo cimeta, đumbira i čilija i – piti vruće.
Kakao osim što greje, zajedno sa začinima pomaže u odbrani od virusa i prehlada, pa se može piti više puta u toku dana.
Završi posao po danu
Uvek možemo da se oslonimo na sunce. Zimi dan kraće traje, pa bi bilo dobro sve završiti dok je svetlo i odmarati se više. Kao što se kod drveća sok zimi povlači u dubinu, tako se i kod ljudi povlači energija. Ostaje na površini uglavnom vei ći (ili odbrambeni ći) – ili bi trebalo da je tako.
Preuzeto: Zdravahrana.com
