I “obična” pismenost je u Srbiji veoma loša, procenjuje se da 70 odsto stanovništva ne razume duži tekst koji dobije da pročita, a onu finansijsku bi jednom rečju mogli da opišemo kao “katastrofalnu”.
Koliko građani ne razumeju ni finansijske termine, ni kretanja na tržištu novca i kredita, najbolje se vidi po golgoti koju sada prolaze oni koji su se zadužili za domove u švajcarskim francima. Oni nisu razumeli, a u bankama su “propustili” da im objasne da će libor (međubankarska kamata) na švajcarac drastično rasti tokom vremena otplate njihovog višedecenijskog stambenog kredita.
Deca, prevashodno, moraju da shvate pojam zarađivanja, kaže Slađana Sredojević, rukovodilac Centra za bankarsku obuku pri Udruženju banaka Srbije. “Moraju da znaju kako se i zašto zarađuje, zbog čega mamu i tatu neretko vide tek uveče”.
Da se to više ne bi događalo Ministarstvo prosvete je krenulo u jedan hvale vredan projekat. Pilot projekat pod nazivom FinPis (finansijska pismenost), predstavljen na prošlonedeljnoj ekonomskoj konferenciji kompanije VISA u Beogradu, obuhvata upravo obrazovanje najmlađih na polju ekonomije i finansija uopšte.
Kako se pošteno zarađuje, kako se štedi, kako se planira lični budžet, i na kraju, kako se odgovorno troši, deca će učiti od najmlađeg doba – od vrtića.
Čini se prerano ali čuveni test PISA za školsku decu pokazao je da srpski đaci ne razumeju ono što uče, a poslednji završni test osmogodišnjih škola (mala matura), pokazao je da se deca muče da pravilno popune i običnu uplatnicu za banku/poštu.
“Finansijsko okruženje u kojem današnja deca odrastaju je veoma složeno i zbog toga je potrebno sistemsko rešenje za njihovo obrazovanje. Želimo da deca pokažu napredak u testiranju PISA već 2018. godine”, istakao je ministar prosvete Mladen Šarčević.
A na PISA testovima se dosad, kad god smo učestvovali, nismo proslavili, pre svega zbog toga kako je koncipirano naše školstvo.
“Matematika, a s njom i finansijska pismenost, je problematična kod nas u školama. Nastava je previše apstraktna, ima premalo praktičnih intuicija. Naprednim đacima to nije problem, oni ih sami osmisle, ali svi ostali su u nevolji”, kaže Zoran Marković, predsednik Naučnog saveta Matematičkog instituta SANU, institucije koja je zadužena za ostvarenje projekta.
Nadležni za obrazovanje u Srbiji su shvatili da se deca danas ne mogu učiti na način kako su oni sami učili.
A prilika da deca nauče da odgovorno ponašaju s novcem ima mnogo. Prva od njih je đačka ekskurzija, na kojoj u mlađim razredima roditelji džeparac za decu daju učitelju. “Možda je bolje rešenje da se deo da deci, da probaju da rasporede trošenje tako da obave zadatak neki zadatak, recimo da im ostane da kupe slatkiš popodne”, ilustruje problem i njegovo rešenje Vesna Nedeljković.
“Nemamo na to ni pravo, s obzirom na to da deca danas odrastaju sa svim tim elektronskim spravicama od malih nogu. Kada je živeo i šta je pisao neki književnik mogu da saznaju jednim klikom, ali kako će najbolje da zadovolje svoje finansijske potrebe – štednju, plaćanje, kredite… – to su znanja s kojima bi trebalo da izađu iz škole“, kaže Vesna Nedeljković, nastavnica i pomoćnik ministar prosvete.
VEB, VIDEO IGRICE… ĐAČKO PREDUZETNIŠTVO
Projekat predviđa edukaciju u četiri različita uzrasta, od predškolskog do kraja srednje škole. Edukacija će se vršiti na časovima (u okviru postojećih predmeta i posebnih u srednjoj školi), na radionicama, preko veb stranice, video igrice, sve do učeničkih zadruga koje će se baviti i mini-preduzetništvom.
Sprovodiće se kao pilot projekat u 30 škola i 6 vrtića u Srbiji. Osnovno finansijsko znanje će 1.200 obučenih nastavnika i vaspitača preneti na 12.000 učenika i 3.000 dece u vrtićima.
“Deca moraju da se uče i finansijama, da bi mogli da donose odluke, recimo koji paket za mobilni telefon da uzmu. Odatle se kreće, da bi se jednog dana donosile odgovorne odluke koje se tiču ozbiljnih, porodičnih finansija”, kaže Gordana Stepić, jedan od autora projekta i savetnik za finansijsku pismenost u Ministarstvu prosvete.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
