Koralni ekosistem Egipta uspeva da izbegne „izbeljivanje“ izazvano povećanjem temperature vode, zbog veoma starog fenomena prirodne selekcije.
U vodama uz obalu Marsa Alama, koja se proteže skoro 250 kilometara na jugoistoku zemlje, kaleidoskopski ekosistem vrvi od života, preneo je „Mond“.
Raže koketiraju sa dubinama kada se, nekoliko metara ispod površine, ribice anđeli ili klovnovi ušuškaju u anemone, klize između gorgonija, kljucaju mnoge višebojne koralne polipe.
Koral se sastoji od polipa, malih morskih beskičmenjaka koji žive u simbiozi sa algama, zooksantelama, koje polipu obezbeđuju hranu putem fotosinteze.
Previsoka temperatura vode dovodi do odvajanja korala i algi, a u odsustvu algi, koje mu daju boju, koral bledi.
Stručnjaci Međuvladinog panela za klimatske promene procenjuju da će, u svetu toplijem sa dva stepena, 90 do 95 odsto koralnih grebena, koji su dom za 33 odsto morskih vrsta i koji obezbeđuju egzistenciju za pola milijarde ljudi u svetu, umreti.
Već je, između 2009. i 2018. godine, umrlo 14 odsto korala na planeti.
Dok se Crveno more postepeno zagreva prema Adenskom zalivu i njegove vode se generalno zagrevaju višom stopom (0,5 stepeni Celzijusovih po deceniji) od globalnog trenda (oko 0,3 stepena Celzijusovih), ekosistem grebena ovog mora sa svojih 4.500 kilometara obale – odoleva izbeljivanju.
Fenomen je povezan sa oblikom prirodne termalne selekcije koja datira iz poslednjeg glacijalnog maksimuma, pre oko 20.000 godina.
Ledene kape su se zgusnule, nivo mora je pao, plitki moreuz Bab-el-Mandeb, na ulazu u Adenski zaliv, izolovao je Crveno more od Indijskog okeana, pretvarajući ga u jezero.
„Pre oko 8.000 godina, nivo mora je porastao, voda je ponovo mogla da pređe moreuz. Zbog male dubine voda je bila veoma topla, između 33 stepena Celzijusovih i 34 tepena Celzijusovih. Samo larve korala otporne na ovu visoku temperaturu mogle su da prođu ovaj moreuz, koji je delovao kao barijera“, objasnio je Maoz Fajn, izraelski istraživač sa Instituta za morske nauke u Eilatu.
Danas u severnom delu Crvenog mora maksimalna letnja temperatura vode iznosi 27,2 stepena Celzijusovih, tako da ove vrste žive znatno ispod svog fiziološkog maksimuma
„Tokom laboratorijskih simulacija na najotpornijim rodovima kao što su porite ili stilofora, čak vidimo da i na 32 stepena Celzijusovih njihov metabolizam funkcioniše bolje, istakao je Fajn.
