Smrt se pojavljuje u mnogim Diznijevim bajkama – u legendarnoj Kralju lavova, zbog koje smo prolili mnogo suza, u Bambiju, čiju je majku ubio lovac, ili u novijoj produkciji filma Koko. Prilično neobičan časopis, Journal of Death and Dying, je objavio iznenađujuće rezultate istraživanja, prema kojima se smrt u njima dešava dvostruko češće nego u filmovima za odrasle. Da li je to pogrešno? Ispada da uopšte nije.
Dok odrasli mogu da dožive tugu na svoj način, deca se sa njom moraju susresti u nekoj fazi razvoja da bi se u budućnosti mogla nositi sa njom. Ovo je za njih prvo suočavanje koja im omogućava da razumeju surovost života, a nama roditeljima, da se prisetimo prvih razgovora sa svojim roditeljima na ovu temu.
„Nije nam namera da vodite takve teške razgovore sa trogodišnjakom, ali dete kada odraste drugačije počinje da gleda na bajke“, uverava Keli Tenzek sa Univerziteta u Bafalu.
„Verujemo da su Diznijevi i Piksarovi filmovi dovoljno popularni i pristupačni deci i odraslima da ih na osetljiviji način uključe u razgovore o teškim temama“, naglašava ona.
Bajka nije samo zabava. Sve što vam treba je pravi izbor. Prema istraživanjima, crtani filmovi mogu, na svoj način, da pomognu u borbi protiv anksioznosti kod deteta, kao i u borbi sa depresijom. Ovakve visoke produkcije sadrže elemente koji smiruju decu, pomažu im da razumeju stvarnost i naviknu se na određene emocije, a da pritom ne dožive traumu. Uglavnom, oni prenose vrednosti prikladne za dete, ali roditelji moraju da razlikuju koji od njih prenose odgovarajući sadržaj, za uzrast u kome je mališan.
