Koliko Srbi troše vremena za razne delatnosti u toku dana? Veoma zanimljivo pitanje, koje može da nam otkrije mnoge skrivene detalje o načinu života u Srbiji.
Mnoge od tih stvari možda možemo i da pretpostavimo, ali Republički zavod za statistiku je sproveo istraživanje, koje nam na precizniji i adekvatniji način govori o tome. Kako će nam biti organizovan dan koji traje 24 sata jeste nešto što ima velikog uticaja na naše duhovno i fizičko zdravlje. Neki elementi života su već unapred uslovljeni, pa se tako unapred zna da ljudi moraju da spavaju i da u toj aktivnosti moraju da provedu, recimo, od 6 do 10 sati, u zavisnosti od starosti. Ostali deo dana se raspoređuje na razne aktivnosti. Naša usklađenost sa dnevnim, neki bi rekli i kosmičkim ritmovima, od velike je važnosti za naše zdravlje. Oduvek je postojalo pravilo da „ko rano rani dve sreće grabi“ i da je odlazak u krevet u periodu od 22h do 24h najzdraviji i da je ranije ustajanje takođe u skladu sa zdravijim načinom života. Navike koje steknemo u toku života i aktivnosti koje sprovodimo svakodnevno i kontinuirano imaju veliki i presudan uticaja na jačanje našeg imuniteta. Organizam voli da bude unapred upoznat sa svim našim aktivnostima i voli da se to radi u predviđeno i očekivano vreme, bez obzira da li je to u pitanju spavanje, ustajanje ili jedenje. Naše telo je naštimovano prema biološkom satu koji smo mi odredili i u tom smislu rutina prija našem organizmu.
Šta su pokazala istraživanja Republičkog zavoda za statistiku o načinu korišćenja vremena u Srbiji?
Neredovni obroci
Prema ovom istraživanju, praktično ne postoji uobičajeno vreme za obroke u Srbiji, tako da se oni konzumiraju tokom celog dana. Ovo je već u suprotnosti sa gorenavedenim stavom da treba poštovati uobičajeno vreme za jedenje i unošenje energije u naš organizam. Tako da je to jedna od stvari na koju Srbi treba da obrate pažnju. Sigurno je da brzi i moderni način življenja ima velikog uticaja na to.
Kasni odlazak na spavanje
Kada je reč o večernjem odlasku na spavanje, u 22h na spavanje odlazi 33% žena, a 31% muškaraca, a ostali deo populacije u proseku odlazi na spavanje oko 23h. Ovo u principu i nije tako loše, iako bi bilo bolje da je obrnuto, da veći broj leže u 22h, što je prema mnogima i idealno vreme za odlaženje na spavanje
Žrtve kapitalizma i novčane ekonomije
Najveći deo dana i našeg vremena, neki kažu “vreme je novac”, ode na sam posao za zaradu novaca u nekoj kompaniji, a zatim i na spremanje za posao, putovanje na posao i odmaranje od posla. Tako da nam od 24h u toku nekog radnog dana ostane samo jedan manji deo koji možemo kvalitetno i smisleno da provedemo. Kada se tome dodaju još obaveze sa decom i u kući, to se onda besmisleno i drastično smanjuje na nekoliko sati. Prema ovom istraživanju, ostaje 6 do 7 sati slobodnog vremena, ali u to ulazi i neplaćeni posao kod kuće, tako da onda ostaje samo sat-dva pravog slobodnog vremena. Još kada se na to doda i polna neravnopravnost u podeli posla kod kuće, koji nas čeka nakon obaveznog rada za pare, onda se dolazi do jednačine u kojoj su svi, a posebno zaposlene žene veoma preopterećene i fizički i psihički, što se neminovno odražava na zdravlje u pogledu velikog broja srčanih oboljenja, oboljenja štitne žlezde i slično. A da ne govorimo o propuštanju mnogih elemenata zabave i druženja.
U balansu koji pravimo između rada i odmora, druženja i zabave, krije se i pravi kvalitet života, koji vodi i ka duhovnom i fizičkom zdravlju. pre industrijske revolucije bilo je normalno i prirodno da se ispravno kombinuju rad, odmor i zabava. Sa kapitalističkim načinom razmišljanja i povećanjem profita, kao glavnim ciljem, došlo je do poremećaja ovog balansa i do nametnutog povećanja sati obaveznog rada, a ljudi su izgubili svoje resurse za obezbeđivanje hrane kao najvažnijeg segmenta života.
Preopterećenost žena
Bez obzira da li su zaposlene, žene u tzv. neplaćenim poslovima svakodnevno provedu 4 sata i 36 minuta, a muškardci 2 sata i 5 minuta. Znači da žene dnevno skoro 2 sata i 31 min više provedu u poslovima vezanim za domaćinstvo, pri tome je to najviše u kuhinji, sat i po, dok je kod muškaraca to 10 minuta, na čišćenju i sređivanju kuće, nešto više od sat, a muškarci 23 min, na pranje i peglanje, žena potroši pola sata, a muškarac jedan minut, znači praktično se ne bave tim. Žene se bave više i decom. Znači kada se sve uzme u obzir, zaposlene žene, kojih je sve više, praktično obavljaju još jedan neplaćeni posao kod kuće u “drugoj smeni”.
Opasan manjak fizičke aktivnosti
Još jedna zabrinjavajuća stvar je što se na sport i fizičke aktivnosti odvaja malo vremena, muškarci 30 min. a žene samo 16 min dnevno. Prema zvaničnoj preporuci SZO (Svetske zdravstvene organizacije) dnevno je neophodno mimimum 30 min fizičke aktivnosti. Prema nekim drugim pokazateljima, dnevno bi bilo optimalno da se 2 sata provede u fizičkoj aktivnosti. Tako da u tom smislu nesumnjivo zaostajemo.
Otuđenje – tv kao glavna zabava
Pored toga, u slobodnom vremenu, čiji je manjak najveći pokazatelj smanjenog kvaliteta života savremenog doba, se u velikoj meri gleda televizija, oko 2 sata i 20 minuta. Televizija kao pasivna zabava ne može da zameni kvalitetna ljudska druženja, koja su nekada bila pravilo. Ljudi su postali otuđeni i to ih na jedan tihi način ubija. Zatim se vreme troši na druženje, zabavu i kulturu (muškarci 1:51h, a žene 1:35h), na odmaranje oko 1h, na hobije (muškarci 44 min, žene 20 min.), na čitanje (žene 19 min, muškarci 14 min.). U spavanju se provede u proseku oko 8 sati, žene spavaju malo duže (muškarci 8:17h, a žene 8:24), na umivanje i oblačenje se troši oko 45 min, što je prilično, na jedenje i pijenje u toku dana oko sat i po.
Preuzeto: Zdravahrana.com