Nisu samo praznične tradicije u hladnim predelima počele polako da nestaju. Širom sveta ekstremne vremenske prilike promenile su lice praznika.
Širom sveta Božić se koji se obeležava po gregorijanskom kalendaru slavi se u različitim vremenskim uslovima. Ljudi su navikli na vremenske prilike koje su karakteristične za to vreme, ali su klimatske promene uticale na promenu tradicija i u toplijim i u hladnijim krajevima.
Na mnogim mestima došlo je do modifikacije, bilo da se radi o ukrašavanju božićne jelke, pravljenju sneška ili nekom drugom običaju.
U Holandiji, na primer, popularna tradicija oko Božića je da se obuju klizaljke i da se ode do zamrznutih jezera, kanala i reka u zemlji. Kad se sve zaledi, mladi i stari uživaju na ledu.
Strastveni klizači su se prijavljivali za Elfstedentoht, što u prevodu znači „turneja jedanaest gradova“, kultnu trka klizanja na ledu koja pokriva 200 km i čija staza prolazi kroz 11 gradova u severnoj provinciji Frizija. Prošle su 24 godine od poslednje trke, a danas je jasno da su ovu omiljenu zimsku tradiciju ugrozile klimatske promene.
Nisu samo praznične tradicije u hladnim predelima počele polako da nestaju. Širom sveta ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama i porastom temperatura promenile su Božić. To se desilo i na Filipinima, u Portoriku i Brazilu.
Filipini
Filipini se mogu pohvaliti najranijom i najdužom božićnom sezonom na svetu.
– Kažu da Filipinci najduže slave Božić. Mi ga proslavljamo od 1. septembra do 6. januara – rekla je za BBC Mici Džonel Tan (22), klimatska aktivistkinja iz Manile, glavnog grada Filipina.
U tom periodu ljudi prave božićne ukrase, uključujući fenjer u obliku zvezde, koji se zove parol. Ove svetle lampione kače na prozore i ulice i oni tu ostaju tokom cele praznične sezone, od septembra do početka januara.
– Parol je nešto što porodice stvaraju zajedno koristeći šarenu, recikliranu plastiku i male komade drveta. Na božićno jutro uvek se fotografišemo ispred crkava, u blizini kojih je moja mama odrasla. I moja mama i moj deda fotografisali su se ispred ovih crkava – objasnila je Džonel Tan.
Ali za 50 godina ovo posebno mesto za mnoge porodice moglo bi da nestane zbog porasta nivoa mora.
– Strašno je jer to nije tako daleko – kaže ona.
Filipini su najranjivija zemlja na svetu kada su u pitanju katastrofe izazvane klimatskim promenama. Zemlju u proseku pogodi više od 20 tajfuna svake godine, koji izazivaju velike poplave i razaranja nesagledivih razmera. Ovi ozbiljni klimatski poremećaju već su uveliko uticali na to da se božićno iskustvo Filipinaca promeni.
U novembru prošle godine supertajfun Goni, najsnažnija oluja u 2020, pogodio je Filipine brzinom od 225 kilometara na čas.
– Ljudi su ostali zarobljeni na krovovima, a svi putevi su bili poplavljeni. Nekoliko dana pred Božić još smo pomagali u čišćenju blata koje je poplavilo kuće – priseća se Džonel Tan.
Prošle godine do izražaja je došao duh zajednice, kaže ona, pošto su ljudi donosili hranu i poklone u centre za evakuaciju.
– Božić je na kraju bio proslava onoga kroz šta smo prošli te godine, zajedno kao zajednica – kaže ona i dodaje da je brine kakav će Božić biti u budućnosti ako oluje i tajfuni postanu češći.
– Područje u kojem žive moji rođaci vrlo lako se poplavi – kaže ona i dadaje da poplave već znače da mnoge porodice ne mogu da stave božićne lampice na svoje kuće.
Portoriko
Portorikanci vole Božić, kaže Salvador Gomez-Kolon (19).
– Božić je spektakl. To je najveći praznik u Portoriku – rekao je Gomez-Kolon.
Tokom praznika porodice odlaze u planine koje okružuju glavni grad San Huan, gde se okupljaju oko kamiona sa hranom, koji se nazivaju činčoros. Tamo jedu pečenu prasetinu i bakalare.
– To je veoma povezujuća tradicija, tamo bolje upoznate svoje komšije i razgovarate sa strancima – rekao je Gomez-Kolon, kome je jedna od omiljenih božićnih tradicija je “paranda”: pevanje na ulicama i ispred kuća.
– Veoma je živo. Pevaju se narodne pesme uz činele i bubnjeve – kazao je on.
Ova tradicija održala se čak i tokom najmračnijih dana Portorika, nakon što je zemlju pogodio uragan Marija kategorije 5 u septembru 2017.
Uragan Marija doneo je više kiše Portoriku nego bilo koja oluja koja je pogodila zemlju od 1956. godine. Verovatnoća da će oluja takve jačine pogoditi Portoriko sada je pet puta veća nego 1950-ih, što je posledica klimatskih promena, pokazala je studija iz 2019. godine.
– Nikada se u svom životu nisam osećao tako ranjivo. Sklonio sam se u podrum sa još 10 ljudi i izgubio sam komunikaciju sa ocem i prijateljima. Video sam kako uragan podiže automobile i palme kako lete okolo – rekao je Gomez-Kolon.
Uprkos teškoj situaciji, Portorikanci su te godine uspeli da proslave Božić.
– Parandi je bilo. Tako smo pokazali da je sve u redu – istakao je on.
U januaru, kada je ostrvo i dalje bilo bez struje, ljudi su se okupili da proslave “Fiestas de la Calle San Sebastian”, najveći godišnji festival u Portoriku koji obeležava kraj praznične sezone.
Da bi pomogao ljudima da ponovo izgrade svoje živote nakon uragana Marija, Gomez-Kolon je pokrenuo kampanju za finansiranje pod nazivom „Svetlost i nada za Portoriko“. Tokom 10 meseci prikupio je skoro 170.000 dolara za podršku 3.500 porodica u Portoriku. Ovim novcem kupio je veš-mašine sa ručnim pogonom, kao i solarne lampe za porodice bez struje.
– Deda Mraz nije mogao da dođe u kuće te godine, ali je svetlost sama po sebi bila dar – kaže on.
Brazil
Danijel Holanda (19) slavi Božić svake godine u kući svoje bake u gradu Anapolis u centralnoj brazilskoj državi Gojas.
– Svake godine se okupljamo 24. decembra u kući moje bake. Imam sedam ujaka i svaki donese po jedno jelo za večeru. Jedemo ćuretinu, pileći majonez i pirinač – kaže Holanda.
Božić u Brazilu počinje rano, već 24. novembra, kada se članovi porodica okupljaju kako bi okitili jelku. Pre nekoliko godina Holandina porodična kuća bila je poplavljena na dan kad su planirali da kite jelku.
– Morali smo da zaustavimo zabavu i izbacimo vodu – rekao je on.
Poplave su uobičajene u Holandinoj matičnoj državi Gojas i takve ekstremne vremenske prilike menjaju božićne tradicije u regionu.
– Božić se mnogo promenio od mog detinjstva. Igrali smo mnogo različitih igara napolju. Sada više ne možemo zbog poplava. Danas deca ne mogu da uživaju u Božiću na isti način, jer uvek moraju da budu oprezni i spremni da će se nešto desiti – objasnio je Holanda.
U Gojasu se nalazi Serado, ogromna šumovita savana koja je dom hiljade retkih vrsta, uključujući jaguara i džinovskog mravojeda. Naučnici su upozorili da bi se ovaj biodiverzitet mogao da se urušiti za manje od 30 godina ako temperature nastave da rastu i velika poljoprivredna preduzeća nastave da pretvaraju šume u plantaže soje. Osim poplava, region su poslednjih godina pogodile i ekstremne suše.
Božićnu večeru često ostevljavaju sveće jer poplave izazivaju česte nestanke struje u ovo doba godine, kaže Holanda.
– Nekada smo ukrašavali kuću lampicama, ali sada više ne možemo. Moramo da se prilagodimo i improvizujemo – zaključio je Holanda.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
